WeBible

1 - Потом дођоше к мени неки од старјешина Израиљевијех и сједоше преда ме.

2 - И дође ми ријеч Господња говорећи:

3 - Сине човјечји, ови су људи ставили у срца своја гадне богове своје, и метнули су преда се о што се спотичу на безакоње своје; траже ли ме доиста?

4 - Зато говори им и реци им: овако вели Господ Господ: ко је год од дома Израиљева ставио у срце своје гадне богове своје и метнуо преда се о што се спотиче на безакоње своје, па дође к пророку, ја Господ одговорићу му кад дође за мноштво гаднијех богова његовијех,

5 - Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за гаднијем боговима својим.

6 - Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: обратите се и отступите од гаднијех богова својих, одвратите лице своје од свијех гадова својих.

7 - Јер ко би год од дома Израиљева или од иностранаца који живе у Израиљу отступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о што ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом.

8 - И окренућу лице своје према том човјеку, и учинићу од њега знак и причу, и истријебићу га из народа својега, те ћете познати да сам ја Господ.

9 - И ако би се пророк преварио, те рекао што, ја Господ преварих онога пророка, и дигнућу руку своју на њ, и истријебићу га из народа својега Израиља.

10 - И понијеће обојица своје безакоње: како је безакоње онога који пита тако ће бити и пророково безакоње,

11 - Да више дом Израиљев не отступа од мене и да се више не скврне свакојаким пријеступима својим, него да ми буду народ, и ја да им будем Бог, говори Господ Господ.

12 - Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

13 - Сине човјечји, ако ми која земља згријеши учинивши невјеру, и ја дигнем руку своју на њу и сломим јој потпору у хљебу, и пустим на њу глад и истријебим у њој људе и стоку,

14 - Ако би у њој била ова три човјека: Ноје, Данило и Јов, они ће правдом својом избавити душе своје, говори Господ Господ.

15 - Ако пустим љуте звијери у земљу, те поморе људе, и она опусти да нико не може пролазити од звијерја;

16 - Ако би у њој била та три човјека, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, него ће се сами избавити, а земља ће опустјети.

17 - Или ако мач пустим на ту земљу, и речем: мачу, прођи ту земљу, да истријебим у њој људе и стоку;

18 - Ако би та три човјека била у њој, тако ја био жив, говори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, него ће се сами избавити.

19 - Или ако пустим помор на земљу и излијем гњев свој на њу да би крв текла да истријебим у њој људе и стоку;

20 - Ако би Ноје, Данило и Јов били у њој, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити сина ни кћери, него ће своје душе избавити правдом својом.

21 - Јер овако вели Господ Господ: акамоли кад пустим четири љута зла своја, мач и глад и зле звијери и помор на Јерусалим, да истријебим у њему људе и стоку.

22 - И опет, гле, неколико ће их остати у њему који ће се избавити, синови или кћери, они ће изаћи к вама, и видјећете пут њихов и дјела њихова, и утјешићете се за зло које ћу пустити на Јерусалим, за све што ћу пустити на њ.

23 - И они ће вас утјешити кад видите пут њихов и дјела њихова; и познаћете да нијесам без узрока учинио што сам год учинио у њему, говори Господ Господ.