WeBible

1 - Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.

2 - Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.

3 - И рече Јосиф браћи својој: ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.

4 - А Јосиф рече браћи својој: приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, којега продадосте у Мисир.

5 - А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашега.

6 - Јер је већ двије године дана глад у земљи, а биће још пет година, гдје неће бити ни орања ни жетве.

7 - А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.

8 - И тако нијесте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његова и старјешином над свом земљом Мисирском.

9 - Вратите се брже к оцу мојему и кажите му: овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклијевати.

10 - Сједјећеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и што је год твоје.

11 - И ја ћу те хранити ондје, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и што је год твоје.

12 - А ето видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста говорим.

13 - Кажите оцу мојему сву славу моју у Мисиру и што сте год видјели; похитајте и доведите овамо оца мојега.

14 - Тада паде око врата Венијамину брату својему и плака. И Венијамин плака о врату његову.

15 - И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.

16 - И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовијем;

17 - И рече Фараон Јосифу: кажи браћи својој: овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу Хананску,

18 - Па узмите оца својега и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи Мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.

19 - А ти им заповједи: овако учините: узмите са собом из земље Мисирске кола за дјецу своју и за жене своје, и поведите оца својега и дођите овамо;

20 - А на покућство своје не гледајте, јер што има најбоље у свој земљи МИсирској ваше је.

21 - И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповијести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.

22 - И свакоме даде по двоје хаљине а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.

23 - А оцу својему посла још десет магараца натоваренијех најљепшијех ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоваренијех жита и хљеба и јестива оцу на пут.

24 - Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: немојте се корити путем.

25 - Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу Хананску к Јакову оцу својему.

26 - И јавише му и рекоше: још је жив Јосиф, и заповједа над свом земљом Мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вјероваше.

27 - Али кад му казаше све ријечи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и видје кола, која посла Јосиф по оца, тада оживје дух Јакова оца њихова;

28 - И рече Израиљ: доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нијесам умро.