WeBible

1 - Да се бојимо дакле да како док је још остављено обећање да се улази у покој његов, не одоцни који од вас.

2 - Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена ријеч, јер не вјероваше они који чуше.

3 - Јер ми који вјеровасмо улазимо у покој, као што рече: зато се заклех у гњеву својему да неће ући у покој мој, ако су дјела и била готова од постања свијета.

4 - Јер негдје рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свију дјела својијех.

5 - И на овом мјесту опет: неће ући у покој мој.

6 - Будући пак да неки имају да уђу у њега, и они којима је најприје јављено не уђоше за непослушање;

7 - Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се прије каза: данас ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца.

8 - Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио по том.

9 - Даклем је остављено још почивање народу Божијему.

10 - Јер који уђе у покој његов, и он почива од дјела својијех, као и Бог од својијех.

11 - Да се постарамо дакле ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку невјерства.

12 - Јер је жива ријеч Божија, и јака, и оштрија од свакога мача оштра с обје стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срдачнијем.

13 - И нема твари непознате пред њим, него је све голо и откривено пред очима онога којему говоримо.

14 - Имајући дакле великога поглавара свештеничкога, који је прошао небеса, Исуса сина Божијега, да се држимо признања.

15 - Јер немамо поглавара свештеничкога који не може пострадати с нашијем слабостима, него који је у свачему искушан, као и ми осим гријеха.

16 - Да приступимо дакле слободно к пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за вријеме кад нам затреба помоћ.