WeBible

1 - Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвенијем хаљинама? красно одјевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вриједан сам спасти.

2 - Зашто ти је црвено одијело и хаљине ти као у онога који гази у каци?

3 - Газих сам у каци, и нико између народа не бјеше са мном; али их изгазих у гњеву свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одијело своје.

4 - Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе.

5 - Погледах, а никога не бјеше да поможе, и зачудих се што никога не бјеше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подуприје ме.

6 - И изгазих народе у гњеву свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову.

7 - Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљеву по милости својој и по великој доброти својој.

8 - Јер рече: доиста су мој народ, синови, који неће изневјерити. И би им спаситељ.

9 - У свакој тузи њиховој он бјеше тужан, и анђео, који је пред њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради он их избави, и подиже их и носи их све вријеме.

10 - Али се одметаше и жалостише свети дух његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих.

11 - Али се опомену старијех времена, Мојсија, народа својега: гдје је онај који их изведе из мора с пастирем стада својега? гдје је онај што метну усред њих свети дух свој?

12 - Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? који раздвоји воду пред њима, да стече себи вјечно име?

13 - Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше?

14 - Дух Господњи води их тихо, као кад стока слази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име.

15 - Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, гдје је ревност твоја и сила твоја, мноштво милосрђа твојега и милости твоје? еда ли ће се мени устегнути?

16 - Ти си заиста отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; ти си, Господе, отац наш, име ти је откако је вијека избавитељ наш.

17 - Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путова твојих? да нам отврдне срце да те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена нашљедства својега.

18 - Замало наслиједи народ светости твоје; непријатељи наши погазише светињу твоју.

19 - Постасмо као они којима нијеси нигда владао нити је призивано име твоје над њима.