WeBible

1 - О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа својега.

2 - О, да ми је у пустињи станак путнички! да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невјернички;

3 - И запињу језик свој као лук да лажу, и осилише на земљи, али не за истину, него иду из зла у зло, нити знају за ме, говори Господ.

4 - Чувајте се сваки пријатеља својега и ниједноме брату не вјерујте; јер сваки брат ради да поткине другога, и сваки пријатељ иде те опада.

5 - И сваки вара пријатеља својега и не говори истине, уче језик свој да говори лаж, муче се да чине зло.

6 - Стан ти је усред пријеваре; ради пријеваре неће да знају за ме, говори Господ.

7 - Зато овако говори Господ над војскама: гле, претопићу их, и окушаћу их; јер што бих чинио ради кћери народа својега?

8 - Језик им је стријела смртна, говори пријевару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намјештају засједу.

9 - Зато ли их нећу походити? говори Господ; душа моја неће ли се осветити таком народу?

10 - За овијем горама ударићу у плач и у ридање, и за торовима у пустињи у нарицање; јер изгорјеше да нико не пролази нити се чује глас од стада, и птице небеске и стока побјегоше и отидоше.

11 - И обратићу Јерусалим у гомилу, у стан змајевски; и градове Јудине обратићу у пустош, да неће нико онуда живјети.

12 - Ко је мудар да би разумио? и кому говорише уста Господња, да би објавио зашто земља пропаде и изгорје као пустиња да нико не пролази?

13 - Јер Господ рече: што оставише закон мој, који метнух пред њих, и не слушаше гласа мојега и не ходише за њим,

14 - Него ходише за мислима срца својега и за Валима, чему их научише оци њихови,

15 - Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу их жучи.

16 - И расијаћу их међу народе, којих не познаваше ни они ни оци њихови; и пуштаћу за њима мач докле их не истријебим.

17 - Овако вели Господ над војскама: гледајте и зовите нарикаче нека дођу, и пошљите по вјеште нека дођу,

18 - И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од вјеђа наших да тече вода.

19 - Јер се гласно ридање чу од Сиона: како пропадосмо! посрамисмо се врло, јер се растављамо са земљом, јер обарају станове наше.

20 - Зато, жене, чујте ријеч Господњу и нека прими ухо ваше ријеч уста његовијех, и учите кћери своје ридати и једна другу нарицати.

21 - Јер се попе смрт на прозоре наше и уђе у дворове наше да истријеби дјецу с улица и младиће с путова.

22 - Реци: овако говори Господ: и мртва ће тјелеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцем, којих нико не купи.

23 - Овако вели Господ: мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим.

24 - Него ко се хвали, нека се хвали тијем што разумије и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ.

25 - Ето, иду дани, вели Господ, кад ћу походити све, обрезане и необрезане,

26 - Мисирце и Јудејце и Едомце и синове Амонове и Моавце и све који се с краја стригу, који живе у пустињи; јер су сви ти народи необрезани, и сав је дом Израиљев необрезана срца.