WeBible

1 - А Јов одговори и рече:

2 - Још је тужњава моја одмет? а невоља је моја тежа од уздаха мојих.

3 - О кад бих знао како бих нашао Бога! да отидем до пријестола његова,

4 - Да разложим пред њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

5 - Да знам шта би ми одговорио, и разумијем шта би ми рекао.

6 - Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

7 - Ондје би се праведан човјек могао правдати с њим, и ослободио бих се за свагда од свога судије.

8 - Гле, ако пођем напријед, нема га; ако ли натраг, не находим га;

9 - Ако налијево ради, не видим га; ако надесно, заклонио се, не могу га видјети.

10 - Али он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

11 - По стопама је његовијем ступала нога моја; пута његова држао сам се, и не зађох.

12 - Од заповијести уста његовијех нијесам отступао; чувао сам ријечи уста његовијех више него свој ужитак.

13 - Али кад он што науми, ко ће га одвратити? што душа његова зажели, оно чини.

14 - И извршиће што је наумио за ме; и тога има у њега много.

15 - За то сам се уплашио од њега; и кад то мислим, страх ме је од њега.

16 - Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

17 - Што не погибох прије мрака? и што не сакри мрак испред мене?