WeBible

1 - Тада одговори Елифас Теманац и рече:

2 - Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? али ко би се могао уздржати да не говори?

3 - Гле, учио си многе, и руке изнемогле кријепио си;

4 - Ријечи су твоје подизале онога који падаше, и утврђивао си кољена која клецаху.

5 - А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

6 - Није ли побожност твоја била уздање твоје? и доброта путова твојих надање твоје?

7 - Опомени се, ко је прав погинуо, и гдје су праведни истријебљени?

8 - Како сам ја видио, који ору муку и сију невољу, то и жању.

9 - Од дихања Божијега гину, и од даха ноздара његовијех нестаје их.

10 - Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

11 - Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

12 - Још дође тајно до мене ријеч, и ухо моје дочу је мало.

13 - У мислима о ноћнијем утварама, кад тврд сан пада на људе,

14 - Страх подузе ме и дрхат, од којега устрепташе све кости моје,

15 - И дух прође испред мене, и длаке на тијелу мом накостријешише се.

16 - Стаде, али му не познах лица; прилика бијаше пред очима мојима, и мучећи чух глас:

17 - Еда ли је човјек праведнији од Бога? еда ли је човјек чистији од Творца својега?

18 - Гле, слугама својим не вјерује, и у анђела својих налази недостатака;

19 - Акамоли у онијех који стоје у кућама земљанијем, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

20 - Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навијек да нико и не опази.

21 - Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.