WeBible

1 - А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?

2 - И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.

3 - А Јуда рече Симеуну брату својему: хајде са мном на мој део да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој дио. И пође Симеун с њим.

4 - И изиде Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет тисућа људи.

5 - Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.

6 - И побјеже Адони-Везек, а они га потјераше и ухватише га отсјекоше му палце у руку и у ногу.

7 - Тада рече Адони-Везек: седамдесет царева отсјеченијех палаца у руку и у ногу купише што бјеше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и ондје умрије.

8 - Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исјекоше грађане оштријем мачем, а град сажегоше огњем.

9 - Потом изидоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни.

10 - И Јуда изиде на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону бијаше пређе име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.

11 - А одатле отидоше на Давиране, а Давиру прије бјеше име Киријат-Сефер.

12 - И рече Халев: ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену.

13 - И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.

14 - И кад полажаше, наговараше га да иште у оца њезина поље; па скочи с магарца. А Халев јој рече: што ти је?

15 - А она му рече: дај ми дар; кад си ми дао сухе земље, дај ми и извора воденијех. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.

16 - А и синови Кенеја таста Мојсијева изидоше из града палмова са синовима Јудинијем у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.

17 - Потом изиде Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.

18 - И Газу узе Јуда с међама њезинијем, и Аскалон с међама његовијем, и Акарон с међама његовијем.

19 - Јер Господ бјеше с Јудом, те освоји гору; али не изагна онијех који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.

20 - И дадоше Халеву Хеврон, као што бјеше заповједио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.

21 - А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовијем до овога дана.

22 - Изидоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ бијаше с њима.

23 - И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду бјеше прије Луз.

24 - И уходе видјеше човјека који иђаше из града и рекоше му: хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост.

25 - А он им показа куда ће ући у град; и исјекоше у граду све оштријем мачем, а онога човјека пустише са свом породицом његовом.

26 - И отиде онај човјек у земљу Хетејску, и ондје сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас.

27 - А Манасија не изагна становника из Вет-Сана и села његовијех, ни из Танаха и села његовијех, ни становника из Дора и села његовијех, ни становника из Ивлеама и села његовијех, ни становника из Мегида и села његовијех; и Хананеји стадоше живјети у тој земљи.

28 - А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна.

29 - Ни Јефрем не изагна Хананеје који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру.

30 - Завулон не изагна становника из Китрона, ни становника из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак.

31 - Асир не изагна становника из Акона, ни становника из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова;

32 - Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна.

33 - Нефталим не изагна становника из Вет-Семеса, ни становника из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак.

34 - А Амореји притјешњаваху синове Данове у гори, и не дадијаху им слазити у долину.

35 - И Амореји стадоше живјети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифова, плаћаше данак.

36 - А међа Аморејима бјеше од горе Акравимске, од стијене па на више.