WeBible

1 - А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом.

2 - И Господ их даде у руке Јавину цару Хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој бјеше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком.

3 - И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвозденијех кола, и веома притјешњаваше синове Израиљеве двадесет година.

4 - У то вријеме Девора пророчица, жена Лафидотова, суђаше Израиљу.

5 - И Девора становаше под палмом између Раме и Ветиља у гори Јефремовој, и долажаху к њој синови Израиљеви на суд.

6 - А она пославши дозва Варака сина Авинејемова из Кедеса Нефталимова, и рече му: није ли заповједио Господ Бог Израиљев: иди, скупи народ на гору Тавор, и узми са собом десет тисућа људи између синова Нефталимовијех и синова Завулоновијех?

7 - Јер ћу довести к теби на поток Кисон Сисару војводу Јавинова и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке.

8 - А Варак јој рече: ако ћеш ти ићи са мном, ићи ћу; ако ли нећеш ићи са мном, нећу ићи.

9 - А она рече: ја ћу ићи с тобом, али нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи; јер ће жени у руку дати Господ Сисару. И уставши Девора отиде с Вараком у Кедес.

10 - И Варак сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе са собом десет тисућа људи; и Девора иђаше с њим.

11 - А Евер Кенејин бјеше се одвојио од Кенеја, од синова Овава таста Мојсијева, и бјеше разапео свој шатор код храстова Занајимских, а то је код Кедеса.

12 - И јавише Сисари да је изашао Варак син Авинејемов на гору Тавор.

13 - И Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвозденијех, и сав народ који бијаше с њим од Аросета незнабожачкога до потока Кисона.

14 - Тада рече Девора Вараку: устани, јер је ово дан, у који ти даде Господ Сисару у руке. Не иде ли Господ пред тобом? и Варак сиђе с горе Тавора, и десет тисућа људи за њим.

15 - И Господ смете Сисару и сва кола његова и сву војску оштрим мачем пред Вараком; и Сисара сиђе с кола својих и побјеже пјешице.

16 - А Варак потјера кола и војску до Аросета незнабожачкога; и паде сва војска Сисарина од оштрога мача, не оста ниједан.

17 - А Сисара утече пјешице до шатора Јаиље жене Евера Кенејина; јер бијаше мир међу Јавином царем Асорским и домом Евера Кенејина.

18 - И изиде Јаиља на сусрет Сисари, и рече му: склони се, господару, склони се код мене; не бој се. И он се склони код ње у шатор, и она га покри покривачем.

19 - А он јој рече: дај ми мало воде да се напијем, јер сам жедан. А она отвори мијех млијека и напоји га, па га покри.

20 - А он јој рече: стој на вратима од шатора, и ако ко дође и запита те и рече: има ли ту ко? реци: нема.

21 - Тада Јаиља жена Еверова узе колац од шатора, и узе маљ у руку, и приступи к њему полако, и сатјера му колац кроз слијепе очи, те прође у земљу, кад спаваше тврдо уморан, и умрије.

22 - И гле, Варак тјераше Сисару, и Јаиља му изиде на сусрет, и рече му: ходи да ти покажем човјека којега тражиш. И уђе к њој, и гле Сисара лежаше мртав, и колац му у слијепијем очима.

23 - Тако покори Бог у онај дан Јавина цара Хананскога пред синовима Израиљевијем.

24 - И рука синова Израиљевијех биваше све тежа Јавину цару Хананском, докле не истријебише Јавина цара Хананскога.