WeBible

1 - И кад он у један од онијех дана учаше народ у цркви и проповиједаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старјешинама,

2 - И рекоше му говорећи: кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

3 - А он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:

4 - Крштење Јованово или би с неба или од људи?

5 - А они помишљаху у себи говорећи: ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

6 - Ако ли речемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вјероваху да Јован бјеше пророк.

7 - И одговорише: не знамо откуда.

8 - А Исус им рече: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

9 - А народу поче казивати причу ову: један човјек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

10 - И у вријеме посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари избише га, и послаше празна.

11 - И посла опет другога слугу; а они и онога избише и осрамотивши послаше празна.

12 - И посла опет трећега; а они и онога ранише, и истјераше.

13 - Онда рече господар од винограда: шта ћу чинити? Да пошљем сина својега љубазнога: еда се како застиде кад виде њега.

14 - А виноградари видјевши њега мишљаху у себи говорећи: ово је нашљедник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

15 - И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

16 - Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: не дао Бог!

17 - А он погледавши на њих рече: шта значи дакле оно у писму: камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

18 - Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

19 - И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на њ; али се побојаше народа, јер разумјеше да њима ову причу каза.

20 - И пажаху на њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни, не би ли га ухватили у ријечи да га предаду поглаварима и власти судијиној.

21 - И упиташе га говорећи: учитељу! знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијему:

22 - Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

23 - А он разумјевши њихово лукавство рече им: шта ме кушате?

24 - Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: ћесарев.

25 - А он им рече: подајте дакле што је ћесарево ћесару, а што је Божије Богу.

26 - И не могоше ријечи његове покудити пред народом; и дивише се одговору његову, и умукоше.

27 - А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсенија, и питаху га

28 - Говорећи: учитељу! Мојсије нам написа: ако коме умре брат који има жену, и умре без дјеце, да брат његов узме жену, и да подигне сјеме брату својему.

29 - Бијаше седам браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;

30 - И узе други жену, и он умрије без дјеце;

31 - И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише дјеце, и помријеше;

32 - А послије свију умрије и жена.

33 - О васкрсенију дакле кога ће од њих бити жена? јер је она седморици била жена.

34 - И одговарајући Исус рече им: дјеца овога свијета жене се и удају;

35 - А који се удостоје добити онај свијет и васкрсеније из мртвих нити ће се женити ни удавати;

36 - Јер више не могу умријети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсенија.

37 - А да мртви устају, и Мојсије показа код купине гдје назива Господа Бога Авраамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева.

38 - А Бог није Бог мртвијех него живијех; јер су њему сви живи.

39 - А неки од књижевника одговарајући рекоше: учитељу! добро си казао.

40 - И већ не смијаху ништа да га запитају. А он им рече:

41 - Како говоре да је Христос син Давидов?

42 - Кад сам Давид говори у псалтиру: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,

43 - Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

44 - Давид дакле њега назива Господом; па како му је син?

45 - А кад сав народ слушаше, рече ученицима својијем:

46 - Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама;

47 - Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.