WeBible

1 - И уђе опет у зборницу, и ондје бјеше човјек са сухом руком.

2 - И мотраху за њим неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.

3 - И рече човјеку са сухом руком: стани на сриједу.

4 - И рече им: ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? душу одржати, или погубити? А они мучаху.

5 - И погледавши на њих с гњевом од жалости што су им онако срца одрвенила рече човјеку: пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

6 - И изишавши фарисеји одмах учинише за њега вијећу с Иродовцима како би га погубили.

7 - А Исус отиде с ученицима својијем к мору; и многи народ из Галилеје иде за њим и из Јудеје;

8 - И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта он чини дође к њему.

9 - И рече ученицима својијем да буде лађа у њега готова због народа, да му не досађује.

10 - Јер многе исцијели тако да наваљиваху на њега који бијаху накажени болестима да га се дотакну.

11 - И дуси нечисти кад га виђаху, припадаху к њему и викаху говорећи: ти си син Божиј.

12 - И много им пријећаше да га не прокажу.

13 - И изиђоше на гору, и дозва које он шћаше; и дођоше му.

14 - И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошиље да проповиједају,

15 - И да имају власт да исцјељују од болести, и да изгоне ђаволе:

16 - Првога Симона, и надједе му име Петар;

17 - И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надједе им имена Воанергес, које значи синови громови;

18 - И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадију и Симона Кананита,

19 - И Јуду Искариотскога, који га и издаде.

20 - И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хљеба јести.

21 - И чувши то род његов изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.

22 - А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: у њему је Веелзевул; и он помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

23 - И дозвавши их говораше им у причама: како може сотона сотону изгонити?

24 - И ако се царство само по себи раздијели, не може остати царство оно;

25 - И ако се дом сам по себи раздијели, не може остати дом онај;

26 - И ако сотона устане сам на се и раздијели се, не може остати, него ће пропасти.

27 - Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најприје јакога не свеже: и онда ће кућу његову оплијенити.

28 - Заиста вам кажем: сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, макар какова била:

29 - А који похули на Духа светога нема опроштења вавијек, него је крив вјечноме суду.

30 - Јер говораху: у њему је нечисти дух.

31 - И дође мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.

32 - И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: ето мати твоја и браћа твоја и сестре твоје напољу питају за те.

33 - И одговори им говорећи: ко је мати моја или браћа моја?

34 - И погледавши на народ који сјеђаше рече: ево мати моја и браћа моја.

35 - Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.