WeBible

1 - И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

2 - Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.

3 - И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи.

4 - Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

5 - А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

6 - А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

7 - А кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

8 - Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

9 - Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.

10 - И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

11 - Изашавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.

12 - И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? А он оћутје.

13 - Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

14 - Јер су многи звани, али је мало избранијех.

15 - Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи.

16 - И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

17 - Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

18 - Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери?

19 - Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац.

20 - И рече им: чији је образ овај и натпис?

21 - И рекоше Му: ћесарев. Тада рече им: подајте дакле ћесарово ћесару, и Божије Богу.

22 - И чувши дивише се, и оставивши га отидоше.

23 - Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га

24 - Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: ако ко умре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему.

25 - У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему.

26 - А тако и други, и трећи, тја до седмога.

27 - А послије свију умрије и жена.

28 - О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била.

29 - А Исус одговарајући рече им: варате се, не знајући писма ни силе Божије.

30 - Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу.

31 - А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што вам је рекао Бог говорећи:

32 - Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвијех, него живијех.

33 - И чувши народ дивљаше се науци његовој.

34 - А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

35 - И упита један од њих законик кушајући га и говорећи:

36 - Учитељу! која је заповијест највећа у закону?

37 - А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом.

38 - Ово је прва и највећа заповијест.

39 - А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе.

40 - О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци.

41 - А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

42 - Говорећи: шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше му: Давидов.

43 - Рече им: како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи:

44 - Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

45 - Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син?

46 - И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.