WeBible

1 - И кад сврши Исус ријечи ове, рече ученицима својима:

2 - Знате да ће до два дана бити пасха, и сина човјечијега предаће да се разапне.

3 - Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старјешине народне у двор поглавара свештеничкога по имену Кајафе;

4 - И свјетоваше се како би Исуса из пријеваре ухватили и убили.

5 - И говораху: али не о празнику, да се не би народ побунио.

6 - А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога,

7 - Приступи к њему жена са скленицом мира многоцјенога, и изли на главу његову кад сјеђаше за трпезом.

8 - А кад видјеше то ученици његови, расрдише се говорећи: зашто се чини така штета?

9 - Јер се могаше ово продати скупо и новци дати сиромасима.

10 - А кад разумје Исус, рече им: шта сметате жену? Она учини добро дјело на мени.

11 - Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

12 - А она изливши миро ово на тијело моје за укоп ме приготови.

13 - Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин што учини она.

14 - Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничкијем,

15 - И рече: шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

16 - И отада тражаше згоду да га изда.

17 - А у први дан пријеснијех хљебова приступише ученици к Исусу говорећи: гдје ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

18 - А он рече: идите у град к томе и томе, и кажите му: учитељ каже: вријеме је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својијем.

19 - И учинише ученици како им заповједи Исус, и уготовише пасху.

20 - А кад би увече, сједе за трпезу са дванаесторицом.

21 - И кад јеђаху рече им: заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

22 - И забринувши се врло почеше сваки говорити му: да нијесам ја, Господе?

23 - А он одговарајући рече: који умочи са мном руку у здјелу онај ће ме издати.

24 - Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек.

25 - А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: да нијесам ја, рави? Рече му: ти каза.

26 - И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.

27 - И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: пијте из ње сви;

28 - Јер је ово крв моја новога завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха.

29 - Кажем вам пак да нећу отсад пити од овога рода виноградскога до онога дана кад ћу пити с вама новога у царству оца својега.

30 - И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

31 - Тада рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: ударићу пастира и овце од стада разбјежаће се.

32 - А по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.

33 - А Петар рече му: ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.

34 - Рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.

35 - Рече њему Петар: да бих знао и умријети с тобом нећу те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

36 - Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: сједите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.

37 - И узевши Петра и оба сина Заведејева забрину се и поче тужити.

38 - Тада рече им Исус: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите са мном.

39 - И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како ти.

40 - И дошавши к ученицима нађе их гдје спавају, и рече Петру: зар не могосте један час постражити са мном?

41 - Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо.

42 - Опет по други пут отиде и помоли се говорећи:оче мој! ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља твоја.

43 - И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале.

44 - И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте ријечи.

45 - Тада дође к ученицима својијем и рече им: једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и син човјечиј предаје се у руке грјешника.

46 - Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

47 - И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и старјешина народнијех.

48 - А издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је; држите га.

49 - И одмах приступивши к Исусу рече: здраво, рави! и цјелива га.

50 - А Исус рече му: пријатељу! шта ћеш ти овдје? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише га.

51 - И гле, један од онијех што бијаху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо.

52 - Тада рече му Исус: врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.

53 - Или мислиш ти да ја не могу сад умолити оца својега да ми пошље више од дванаест легеона анђела?

54 - Али како би се испунило што стоји у писму да ово треба да буде?

55 - У тај час рече Исус људима: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у цркви, и не ухватисте ме.

56 - А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише га, и побјегоше.

57 - И они што ухватише Исуса одведоше га поглавару свештеничкоме Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше.

58 - А Петар иђаше за њим издалека до двора поглавара свештеничкога и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак.

59 - А главари свештенички и старјешине и сав сабор тражаху лажна свједочанства на Исуса да би га убили;

60 - И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока,

61 - И рекоше: он је казао: ја могу развалити цркву Божију и за три дана начинити је.

62 - И уставши поглавар свештенички рече му: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?

63 - А Исус мучаше. И поглавар свештенички одговарајући рече му: заклињем те живијем Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божиј?

64 - Рече му Исус: ти каза. Али ја вам кажем: отселе ћете видјети сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.

65 - Тада поглавар свештенички раздрије хаљине своје говорећи: хули на Бога; шта нам требају више свједоци? ево сад чусте хулу његову.

66 - Шта мислите? А они одговарајући рекоше: заслужио је смрт.

67 - Тада пљунуше му у лице, и ударише га по лицу, а једни му даше и приушке

68 - Говорећи: прореци нам, Христе, ко те удари?

69 - А Петар сјеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.

70 - А он се одрече пред свима говорећи: не знам шта говориш.

71 - А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: и овај бјеше са Исусом Назарећанином.

72 - Он опет одрече се клетвом: не знам тог човјека.

73 - А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

74 - Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човјека. И одмах запјева пијетао.

75 - И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.