WeBible

1 - Још рече Господ Мојсију у пољу Моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

2 - Заповједи синовима Израиљевијем нека даду од нашљедства својега Левитима градове, гдје ће живјети; и подграђа око градова подајте им,

3 - Да у градовима живе, а у подграђима њиховијем да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.

4 - А подграђа која дате Левитима нека буду на тисућу лаката далеко од зидова градских унаоколо.

5 - Зато измјерите иза свакога града на исток двије тисуће лаката, и на југ двије тисуће лаката, и на запад двије тисуће лаката, и на сјевер двије тисуће лаката, тако да град буде у сриједи. Толика нека буду подграђа њихова.

6 - А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.

7 - Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.

8 - А тијех градова што ћете дати од нашљедства синова Израиљевијех, од онијех који имају више подајте више, а од онијех који имају мање подајте мање; сваки према нашљедству које ће имати нека да од својих градова Левитима.

9 - Још рече Господ Мојсију говорећи:

10 - Реци синовима Израиљевијем и кажи им: кад пријеђете преко Јордана у земљу Хананску,

11 - Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.

12 - И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.

13 - И тако од тијех градова које дате шест градова биће вам уточишта.

14 - Три така града подајте с ову страну Јордана, а три града подајте у земљи Хананској, ти градови нека буду уточишта.

15 - Синовима Израиљевијем и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тијех шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.

16 - Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник.

17 - И ако каменом из руке, од којега може човјек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник.

18 - Или ако дрветом из руке, од којега може човјек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник.

19 - Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.

20 - Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,

21 - Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби таки убојица, крвник је; осветник нека погуби тога крвника кад га удеси.

22 - Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,

23 - Или каменом од којега може човјек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,

24 - Тада да суди збор између убојице и осветника по овом закону.

25 - И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и ондје нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.

26 - Ако крвник како год изиде преко међе својега уточишта, у које је утекао,

27 - И нађе га осветник преко међе уточишта његова, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.

28 - Јер у уточишту својем ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу нашљедства својега.

29 - Ово да вам је уредба за суђење од кољена до кољена по свијем становима вашим.

30 - Ко би хтио погубити човјека, по свједоцима нека погуби крвника; али један свједок не може свједочити да се ко погуби.

31 - Не узимајте откупа за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.

32 - Ни од онога не узимајте откупа који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи прије него умре свештеник;

33 - Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој друкчије него крвљу онога који је пролије.

34 - Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевијех.