Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској друге године по изласку њихову из земље Мисирске првога мјесеца, говорећи:
Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено вријеме.
Четрнаестога дана овога мјесеца увече славите је у одређено вријеме, по свијем законима и по свијем уредбама њезинијем славите је.
И рече Мојсије синовима Израиљевијем да славе пасху.
И славише пасху првога мјесеца четрнаестога дана увече у пустињи Синајској; како бјеше Господ заповједио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви.
А бијаху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона;
И рекоше му људи они: ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принијети жртву Господу у вријеме заједно са синовима Израиљевијем?
А Мојсије им рече: станите да чујем шта ће заповједити Господ за вас.
А Господ рече Мојсију говорећи:
Кажи синовима Израиљевијем и реци: ко би био нечист од мртваца или би био на даљном путу између вас или између вашега натражја, нека слави пасху Господу,
Другога мјесеца четрнаестога дана увече нека је славе с пријеснијем хљебом и с горким зељем нека је једу.
Нека не остављају од ње ништа до јутра, и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе.
А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истријеби душа она из народа својега, јер не принесе Господу жртве на вријеме, гријех свој нека носи онај човјек.
И ако би међу вама живио странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и оному ко се родио у земљи.
А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од свједочанства; а увече бјеше над шатором као огањ до јутра.
Тако бијаше једнако: облак га заклањаше, али ноћу бијаше као огањ.
И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а гдје би стао облак, ондје се устављаху синови Израиљеви.
По заповијести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповијести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у околу,
И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви што треба свршивати Господу и не полажаху.
И кад облак бијаше над шатором мало дана, по заповјести Господњој стајаху у околу и по заповијести Господњој полажаху.
Кад би пак облак стајао од вечера до јутра, а ујутру би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху.
Ако ли би два дана или мјесец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у околу синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху.
По заповијести Господњој стајаху у око, и по заповијести Господњој полажаху; и свршиваху што треба свршивати Господу, као што бјеше заповједио Господ преко Мојсија.
