WeBible

Одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу.

Језик мудријех људи украшава знање, а уста безумнијех просипају безумље.

Очи су Господње на сваком мјесту гледајући зле и добре.

Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од вјетра.

Луд се руга наставом оца својега; а ко прима укор бива паметан.

У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожникову расап.

Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако.

Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнијех угодна му је.

Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умријеће.

Пакао је и погибао пред Господом, акамоли срца синова човјечијих.

Потсмјевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима.

Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем.

Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако.

Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

Боље је јело од зеља гдје је љубав него од вола угојена гдје је мржња.

Човјек гњевљив замеће распру; а ко је спор на гњев, утишава свађу.

Пут је лијенога као ограда од трња, а стаза је праведнијех насута.

Мудар је син радост оцу, а човјек безуман презире матер своју.

Безумље је радост безумнику, а разуман човјек ходи право.

Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје гдје је много савјетника.

Радује се човјек одговором уста својих, и ријеч у вријеме како је добра!

Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла оздо.

Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

Мрске су Господу мисли зле, а бесједе чистијех миле су.

Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

Далеко је Господ од безбожнијех, а молитву праведнијех чује.

Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости.

Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

Страх је Господњи настава к мудрости, и прије славе иде смјерност.