WeBible

1 - Бољи је залогај суха хљеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

2 - Разуман слуга биће господар над сином срамотнијем и с браћом ће дијелити нашљедство.

3 - Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

4 - Зао човјек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.

5 - Ко се руга сиромаху, срамоти створитеља његова; ко се радује несрећи, неће остати без кара.

6 - Вијенац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

7 - Не приличи безумном висока бесједа, акамоли кнезу лажљива бесједа.

8 - Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.

9 - Ко покрива пријеступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

10 - Укор тишти разумнога већма него лудога сто удараца.

11 - Зао човјек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.

12 - Боље је да човјека срете медвједица којој су отети медвједићи, него безумник у свом безумљу.

13 - Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

14 - Ко почне свађу, отвори уставу води; зато прије него се заметне, прођи се распре.

15 - Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.

16 - На што је благо безумноме у руци кад нема разума да прибави мудрост?

17 - У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

18 - Човјек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља својега.

19 - Ко милује свађу, милује гријех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.

20 - Ко је опака срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.

21 - Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац луда.

22 - Срце весело помаже као лијек, а дух жалостан суши кости.

23 - Безбожник прима поклон из њедара да преврати путове правди.

24 - Разумному је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.

25 - Жалост је оцу својему син безуман, и јад родитељци својој.

26 - Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.

27 - Устеже ријечи своје човјек који зна, и тиха је духа човјек разуман.

28 - И безуман кад мучи, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.