WeBible

1 - Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља својега, и даш руку своју туђинцу,

2 - Везао си се ријечима уста својих, ухватио си се ријечима уста својих.

3 - Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему својему; иди, припадни, и навали на ближњега својега.

4 - Не дај сна очима својима, ни вјеђама својима дријема.

5 - Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

6 - Иди к мраву, љенивче, гледај путове његове, и омудрај.

7 - Нема вођа ни управитеља ни господара;

8 - И опет приправља љети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

9 - Докле ћеш, љенивче, лежати? кад ћеш устати од сна својега?

10 - Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

11 - Утом ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човјек.

12 - Човјек неваљао и нитков ходи са злијем устима;

13 - Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

14 - Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

15 - Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лијека.

16 - На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

17 - Очи поносите, језик лажљив и руке које прољевају крв праву,

18 - Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

19 - Лажан свједок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

20 - Чувај, сине мој, заповијест оца својега, и не остављај науке матере своје.

21 - Привежи их себи на срце засвагда, и спучи их себи око грла.

22 - Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

23 - Јер је заповијест жижак, и наука је видјело, и пут је животни карање које поучава;

24 - Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

25 - Не зажели у срцу свом љепоте њезине, и немој да те ухвати вјеђама својим.

26 - Јер са жене курве спада човјек на комад хљеба, и жена пуста лови драгоцјену душу.

27 - Хоће ли ко узети огња у њедра а хаљине да му се не упале?

28 - Хоће ли ко ходити по живом угљевљу а ногу да не ожеже?

29 - Тако бива ономе који иде к жени ближњега својега; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

30 - Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

31 - Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома својега.

32 - Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

33 - Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

34 - Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

35 - Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.