WeBible

1 - Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољена на кољено јављаћу истину твоју устима својима.

2 - Јер знам да је зававијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:

3 - "Учиних завјет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи својему:

4 - Довијека ћу утврђивати сјеме твоје и пријесто твој уређивати од кољена до кољена.

5 - Небо казује чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех.

6 - Јер ко је над облацима раван Господу? ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

7 - Богу се ваља клањати на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око њега.

8 - Господе, Боже над војскама! ко је силан као ти, Боже? И истина је твоја око тебе.

9 - Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, ти их укроћаваш.

10 - Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје.

11 - Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васиљену и што је год у њој.

12 - Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује.

13 - Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја.

14 - Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим.

15 - Благо народу који зна трубну поклич! Господе! у свјетлости лица твојега они ходе;

16 - Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвишују се.

17 - Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвишује се рог наш.

18 - Јер је од Господа обрана наша, и од светога Израиљева цар наш.

19 - Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: "послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа.

20 - Нађох Давида слугу својега, светим уљем својим помазах га.

21 - Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га.

22 - Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

23 - Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

24 - Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

25 - Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.

26 - Он ће ме звати: ти си отац мој, Бог мој и град спасења мојега.

27 - И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

28 - Довијека ћу му хранити милост своју, и завјет је мој с њим вјеран.

29 - Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске.

30 - Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповијестима мојим;

31 - Ако погазе уредбе моје, и заповијести мојих не сачувају,

32 - Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

33 - Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

34 - Нећу погазити завјета својега, и што је изашло из уста мојих нећу порећи.

35 - Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

36 - Сјеме ће његово трајати довијека, и пријесто његов као сунце преда мном;

37 - Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима."

38 - А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника својега;

39 - Занемарио си завјет са слугом својим, бацио си на земљу вијенац његов.

40 - Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

41 - Плијене га сви који пролазе онуда, поста потсмијех у сусједа својијех.

42 - Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове.

43 - Завратио си оштрице мача његова, и нијеси га укријепио у боју;

44 - Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу;

45 - Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

46 - Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев твој?

47 - Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове?

48 - Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех?

49 - Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

50 - Опомени се, Господе, пријекора слуга својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа,

51 - Којим коре непријатељи твоји, Господе, којим коре траг помазаника твојега.

52 - Благословен Господ увијек! Амин, амин.