WeBible

1 - И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумјеше да се острво зове Мелит.

2 - А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.

3 - А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

4 - И кад видјеше дивљаци змију гдје виси о руци његовој, говораху један другоме: јамачно је овај човјек крвник, којега избављена од мора суд Божиј не остави да живи.

5 - А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.

6 - А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видјеше да му ништа зло не би, промијенише се, и говораху да је он Бог.

7 - А наоколо око онога мјеста бијаху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.

8 - А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, којему ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцијели га.

9 - А кад то би, долажаху и други који бијаху болесни на острву ономе, и исцјељиваху се.

10 - И поштоваху нас великијем частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.

11 - А послије три мјесеца одвезосмо се на лађи Александријској, која је била презимила на острву, и бијаху на њој написани Диоскури.

12 - И допловивши у Сиракузу остасмо ондје три дана.

13 - А онанде отпловивши дођосмо у Ригију; и послије једнога дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.

14 - Ондје нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

15 - И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет тја до Апијева пазара и три крчме. И кад их видје Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.

16 - А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи гдје хоће с војником која га чуваше.

17 - А послије три дана Павле сазва старјешине Јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: људи браћо! ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачкијем; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,

18 - Који извидјевши за мене шћаху да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.

19 - Али кад Јудејци говораху насупрот, натјера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао што тужити.

20 - Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер нада ради Израиљева окован сам у ово гвожђе.

21 - А они му рекоше: ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори што зло за тебе.

22 - Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.

23 - И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше свједочећи царство Божије и увјеравајући их за Исуса из закона Мојсијева и из пророка од јутра до самога мрака.

24 - И једни вјероваху ономе што говораше а једни не вјероваху.

25 - А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну ријеч: добро каза Дух свети преко пророка Исаије оцевима нашијем

26 - Говорећи: иди к народу овоме и кажи: ушима ћете чути и нећете разумјети; и очима ћете гледати и нећете видјети.

27 - Јер одрвени срце овога народа, и ушима тешки чују, и очима својијем зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцијелим.

28 - Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасеније Божије, они ће и чути.

29 - И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.

30 - А Павле остаде пуне двије године о своме трошку, и дочекиваше све који му долажаху,

31 - Проповиједајући царство Божије, и учећи о Господу нашему Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.