WeBible

1 - Свидје се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свијем царством;

2 - А над њима три старјешине, од којих један бјеше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете.

3 - А тај Данило надвишиваше старјешине и управитеље, јер у њему бјеше велик дух и цар мишљаше да га постави над свијем царством својим.

4 - Тада старјешине и управитељи гледаху како би нашли што да забаве Данилу ради царства; али не могаху наћи забаве ни погрешке, јер бјеше вјеран, и не налажаше се у њега погрјешке ни мане.

5 - Тада рекоше они људи: нећемо наћи на тога Данила ништа, ако не нађемо што на њ ради закона Бога његова.

6 - Тада дођоше старјешине и управитељи к цару, и рекоше му овако: Дарије царе, да си жив довијека.

7 - Све старјешине у царству, поглавари и управитељи, вијећници и војводе договорише се да се постави царска наредба и оштра забрана да ко би се год замолио за што коме год богу или човјеку за тридесет дана осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску.

8 - Зато, царе, постави ту забрану и напиши да се не може промијенити, по закону Мидском и Персијском, који је непромјенит.

9 - И цар Дарије написа књигу и забрану.

10 - А Данило кад дозна да је књига написана, отиде својој кући, гдје бијаху отворени прозори у његовој соби према Јерусалиму, и падаше на кољена своја три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Богу својему као што чињаше прије.

11 - Тада се сабраше они људи, и нађоше Данила гдје се моли и припада Богу својему.

12 - И отидоше те рекоше цару за царску забрану: нијеси ли написао заповијест, да ко би се год замолио коме год богу или човјеку за тридесет дана, осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску? Цар одговори и рече: тако је по закону Мидском и Персијском, који је непромјенит.

13 - Тада одговорише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, него се моли три пута на дан својом молитвом.

14 - Тада цар чувши то ожалости се врло, и науми да избави Данила, и труђаше се до захода сунчанога да га избави.

15 - Тада они људи сабраше се код цара и рекоше цару: знај, царе, да је закон у Мидијана и Персијана да се никаква забрана и наредба, коју постави цар, не мијења.

16 - Тада цар рече те доведоше Данила и бацише га у јаму лавовску; и цар проговори и рече Данилу: Бог твој, којему без престанка служиш, нека те избави.

17 - И донесоше камен и метнуше јами на врата, и цар га запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа не промијени за Данила.

18 - Тада отиде цар у свој двор, и преноћи не једавши нити допустивши да му се донесе што чим би се развеселио и не може заспати.

19 - Потом цар уста ујутру рано и отиде брже к јами лавовској.

20 - И кад дође к јами, викну Данила жалоснијем гласом; и проговори цар и рече Данилу: Данило, слуго Бога живога, Бог твој, којему служиш без престанка, може ли те избавити од лавова?

21 - Тада Данило рече цару: царе, да си жив довијека!

22 - Бог мој посла анђела својега и затвори уста лавовима, те ми не наудише; јер се нађох чист пред њим, а ни теби, царе, не учиних зла.

23 - Тада се цар веома обрадова тому, и заповједи да изваде Данила из јаме. И извадише Данила из јаме, и не нађе се ране на њему, јер вјерова Богу својему.

24 - Потом заповједи цар, те доведоше људе који бијаху оптужили Данила, и бацише у јаму лавовску њих, дјецу њихову и жене њихове; и још не дођоше на дно јами, а лавови их зграбише и све им кости потрше.

25 - Тада цар Дарије писа свијем народима и племенима и језицима што живљаху у свој земљи: мир да вам се умножи.

26 - Од мене је заповијест да се у свој држави царства мојега свак боји и страши Бога Данилова, јер је он Бог живи, који остаје довијека, и царство се његово неће расути, и власт ће његова бити до краја;

27 - Он избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на небу и на земљи, он је избавио Данила од силе лавовске.

28 - И тај Данило бијаше срећан за царовања Даријева и за царовања Кира Персијанца.