WeBible

1 - Тако и први завјет имаше правде богомољства и светињу земаљску.

2 - Јер скинија бјеше начињена прва, у којој бијаше свијећњак и трпеза и постављени хљебови, што се зове светиња.

3 - А за другијем завјесом бијаше скинија, која се зове светиња над светињама,

4 - Која имаше златну кадионицу, и ковчег завјета окован свуда златом, у коме бијаше златан суд с маном, и палица Аронова, која се бјеше омладила, и плоче завјета.

5 - А више њега бијаху херувими славе, који осјењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

6 - А кад ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

7 - А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

8 - Овијем показиваше Дух свети да се још није отворио пут светијех, докле прва скинија стоји;

9 - Која остаде прилика за садашње вријеме, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савјести онога који служи.

10 - Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тијела, које је постављено до времена поправљења.

11 - Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овога створења,

12 - Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вјечни откуп.

13 - Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на тјелесну чистоту;

14 - Акамоли неће крв Христа, који Духом светијем себе принесе без кривице Богу, очистити савјест нашу од мртвијех дјела, да служимо Богу живоме и истиноме?

15 - И зато је новоме завјету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првоме завјету, обећање вјечнога нашљедства приме звани.

16 - Јер гдје је завјет ваља да буде и смрт онога који чини завјет.

17 - Јер је завјет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

18 - Јер ни први није утврђен без крви.

19 - Јер кад Мојсије изговори све заповијести по закону свому народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ

20 - Говорећи: ово је крв завјета који Бог начини с вама.

21 - А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

22 - И готово све се крвљу чисти по закону, и без прољева крви не бива опроштење.

23 - Тако је требало да се обличја небескијех овима чисте, а сама небеска бољијем жртвама од овијех.

24 - Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

25 - Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

26 - Иначе би он морао много пута страдати од постања свијета; а сад једном на свршетку вијека јави се да својом жртвом сатре гријех.

27 - И као што је људима одређено једном умријети, а потом суд:

28 - Тако се и Христос једном принесе, да узме многијех гријехе; а другом ће се јавити без гријеха на спасеније онима који га чекају.