WeBible

1 - Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш невјеру а теби се не чини невјера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити невјеру, чиниће ти се невјера.

2 - Господе, смилуј се на нас, тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.

3 - Народи побјегоше од јаке вике, расијаше се народи што се ти подиже.

4 - И покупиће се плијен ваш као што се купе гусјенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.

5 - Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.

6 - И тврђа времена твојега, сила спасења твојега биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.

7 - Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:

8 - Путови опустјеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човјека.

9 - Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил огољеше.

10 - Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.

11 - Затрудњећете сламом, родићете стрњику; гњев ваш прождријеће вас као огањ.

12 - И народи ће бити као пећи кречне, изгорјеће огњем као трње посјечено.

13 - Слушајте који сте далеко што сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.

14 - Грјешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемјере, и рећи ће: ко ће нас остати код огња који прождире? ко ће нас остати код вјечне жеге?

15 - Ко ходи у правди и говори што је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклона; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зла;

16 - Он ће наставати на високим мјестима; градови на стјенама биће му уточиште, хљеб ће му се давати, воде му се неће премицати.

17 - Очи ће ти видјети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.

18 - Срце ће твоје мислити о страху говорећи: гдје је писар? гдје бројач? гдје је онај што прегледа куле?

19 - Нећеш видјети жестока народа, народа који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разумије.

20 - Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однијети, којему се коље неће нигда помјерити, и ниједно му се уже неће откинути.

21 - Него ће нам ондје Господ велики бити мјесто ријека и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.

22 - Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, он ће нас спасти.

23 - Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се раздијелити велик плијен, хроми ће разграбити плијен.

24 - И нико од становника неће рећи: болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.