WeBible

1 - Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! говори Господ.

2 - Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дјела ваших, говори Господ.

3 - И остатак оваца својих ја ћу скупити из свијех земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове, гдје ће се наплодити и умножити.

4 - И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ.

5 - Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи.

6 - У његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша.

7 - Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више говорити: тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље Мисирске;

8 - Него: тако да је жив Господ, који је извео и довео сјеме дома Израиљева из сјеверне земље и из свијех земаља, у које их бијах разагнао. И они ће сједети у својој земљи.

9 - Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човјек којега је освојило вино, Господа ради и његовијех ради светијех ријечи.

10 - Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа.

11 - Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, говори Господ.

12 - Зато ће пут њихов бити као клизавица по тами, гдје ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло године похођења њихова, говори Господ.

13 - У пророка Самаријских видио сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља;

14 - Али у пророка Јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрјепљују руке зликовцима да се нитко не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници његови као Гомор.

15 - Зато овако вели Господ над војскама о тијем пророцима: ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка Јерусалимских изиде оскврњење по свој земљи.

16 - Овако вели Господ над војскама: не слушајте што говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре својега срца, не из уста Господњих.

17 - Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца својега говоре: неће доћи на вас зло.

18 - Јер ко је стајао у вијећу Господњем, и видио или чуо ријеч његову? ко је пазио на ријеч његову и чуо?

19 - Ево, вихор Господњи, гњев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.

20 - Неће се одвратити гњев Господњи докле не учини и изврши што је у срцу наумио; најпослије ћете разумјети то сасвијем.

21 - Не слах тијех пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше.

22 - Да су стајали у мом вијећу, тада би казивали моје ријечи народу мојему, и одвраћали би их с пута њихова злога и од злоће дјела њиховијех.

23 - Јесам ли ја Бог изблиза, говори Господ, а нијесам Бог и издалека?

24 - Може ли се ко сакрити на тајно мјесто да га ја не видим? говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? говори Господ.

25 - Чујем што говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: снио сам, снио сам.

26 - Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и пријевару срца својега пророкују?

27 - Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповиједају један другому, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала.

28 - Пророк који сни, нека приповиједа сан; а у кога је ријеч моја, нека говори ријеч моју истинито; шта ће пљева са пшеницом? говори Господ.

29 - Није ли ријеч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен?

30 - Зато, ево ме на те пророке, говори Господ, који краду моје ријечи један од другога.

31 - Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: он вели.

32 - Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповиједајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нијесам послао нити сам им заповједио; и неће ништа помоћи томе народу, говори Господ.

33 - Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: како је бреме Господње? тада им реци: како бреме? оставићу вас, говори Господ.

34 - А пророка и свештеника и народ који рече: бреме Господње, ја ћу покарати тога човјека и дом његов.

35 - Него овако говорите сваки ближњему својему и сваки брату својему: шта одговори Господ? и: шта рече Господ?

36 - А бремена Господњега не помињите више, јер ће свакоме бити бреме ријеч његова, јер изврћете ријечи Бога живога, Господа над војскама, Бога нашега.

37 - Овако реци пророку: шта ти одговори Господ? и: шта ти рече Господ?

38 - Али кад кажете: бреме Господње, зато овако вели Господ: шта говорите ту ријеч: бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: не говорите: бреме Господње,

39 - Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвијем и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим.

40 - И навалићу на вас поругу вјечну и срамоту вјечну која се неће заборавити.