WeBible

1 - Ријеч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина, а то је прва година Навуходоносора цара Вавилонскога,

2 - Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудину и свијем становницима Јерусалимским, говорећи:

3 - Од тринаесте године Јосије сина Амонова цара Јудина до данас, за ове двадесет и три године, долази ми ријеч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте.

4 - И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха својега да бисте чули.

5 - И говораху: вратите се сваки са својега пута злога и од злоће дјела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим одвијека довијека.

6 - И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате, и не гњевите ме дјелом руку својих, и нећу вам учинити зла.

7 - Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гњевисте дјелом руку својих на своје зло.

8 - Зато овако вели Господ над војскама: што не послушасте мојих ријечи,

9 - Ево, ја ћу послати по све народе сјеверне, говори Господ, и по Навуходоносора цара Вавилонскога слугу својега, и довешћу их на ту земљу и на становнике њезине, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и потсмијех и пустош вјечна.

10 - И учинићу да нестане међу њима гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невјестина, лупе од жрвања и свјетлости од жишка.

11 - И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару Вавилонском седамдесет година.

12 - А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара Вавилонскога и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу Халдејску, и обратићу је у пустош вјечну.

13 - И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе.

14 - Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по дјелима њиховијем и по оном што су чинили рукама својим.

15 - Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: узми из моје руке чашу вина, овога гњева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошљем,

16 - Нека пију и смету се и полуде од оштрога мача који ћу ја послати међу њих.

17 - И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ:

18 - Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и потсмијех и уклин, као што је данас,

19 - Фараона цара Мисирскога и слуге његове и кнезове његове и сав народ његов,

20 - И сву мјешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље Филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота,

21 - Едомце и Моавце и синове Амонове,

22 - И све цареве Тирске и све цареве Сидонске и цареве на острвима преко мора,

23 - Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стригу,

24 - И све цареве Арапске и све цареве од мјешавине који живе у пустињи,

25 - И све цареве Зимријске, и све цареве Еламске, и све цареве Мидске,

26 - И све цареве сјеверне, који су близу и који су далеко, како једнога тако другога, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар Сисашки пиће послије њих.

27 - И реци им: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити међу вас.

28 - Ако ли не би хтјели узети чаше из руке твоје да пију, тада им реци: овако вели Господ над војскама: заиста ћете пити.

29 - Јер ево почињем пуштати зло на град који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, говори Господ над војскама.

30 - Ти дакле пророкуј им све ове ријечи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће глас свој, силно ће рикнути из стана својега, као они што газе грождје подигнуће вику на све становнике земаљске.

31 - Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким тијелом, безбожнике ће дати под мач, говори Господ.

32 - Овако вели Господ над војскама: ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подигнути од крајева земаљских.

33 - И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи.

34 - Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцјен суд.

35 - И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада.

36 - Викаће пастири и ридаће главари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову.

37 - И развалиће се мирни торови од жестокога гњева Господњега.

38 - Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустјети од жестине насилникове и од љутога гњева његова.