WeBible

1 - Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати, и ако уклониш гадове своје испред мене, нећеш се скитати.

2 - И клећеш се истинито, вјерно и право: тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати њим, и њим ће се хвалити.

3 - Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сијте у трње.

4 - Обрежите се Господу, и скините окрајак са срца својега, Јудејци и Јерусалимљани, да не изиде јарост моја као огањ и разгори се да не буде никога ко би угасио за зла дјела ваша.

5 - Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците: трубите у трубу по земљи; вичите, сазовите народ и реците: скупите се, и уђимо у тврде градове.

6 - Подигните заставу према Сиону, бјежите и не стајте, јер ћу довести зло од сјевера и погибао велику.

7 - Излази лав из честе своје и који затире народе кренувши се иде с мјеста својега да обрати земљу твоју у пустош, градови твоји да се раскопају да не буде никога у њима.

8 - Зато припашите костријет, плачите и ридајте, јер се жестоки гњев Господњи није одвратио од нас.

9 - И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити.

10 - И рекох: ах Господе Господе! баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: имаћете мир, а мач дође до душе.

11 - У то ће се вријеме казати овоме народу и Јерусалиму: вјетар врућ с високих мјеста у пустињи дува ка кћери народа мојега, не да провије ни прочисти.

12 - Вјетар јачи од тијех доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд.

13 - Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! пропадосмо.

14 - Умиј срце своје ода зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве?

15 - Јер глас јавља од Дана, и оглашује зло од горе Јефремове.

16 - Казујте народима; ево оглашујте за Јерусалим да иду стражари из даљне земље, и пуштају глас свој на градове Јудине.

17 - Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ.

18 - Пут твој и дјела твоја то ти учинише; то је од зла твојега да је горко и да ти допире до срца.

19 - Јаох утроба, јаох утроба! боли ме у срцу; срце ми бије; не могу мучати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну.

20 - Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, на једанпут ће се опустошити моји шатори, завјеси моји за час.

21 - Докле ћу гледати заставу? слушати глас трубни?

22 - Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умију.

23 - Погледах на земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо, а свјетлости његове нема.

24 - Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.

25 - Погледах, а гле, нема човјека, и све птице небеске одлетјеле.

26 - Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестокога гњева његова.

27 - Јер овако говори Господ: сва ће земља опустјети; али нећу сасвијем затрти.

28 - Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамњети, јер рекох, намислих, и нећу се раскајати, нити ћу ударити натраг.

29 - Од вике коњика и стријелаца побјећи ће сви градови, отићи ће у густе шуме и на стијене ће се попети; сви ће градови бити остављени и нико неће у њима живјети.

30 - А ти, опустошена, шта ћеш чинити? Ако се и облачиш у скерлет, ако се и китиш накитом златнијем, и мажеш лице своје, залуду се красиш, презиру те милосници, траже душу твоју.

31 - Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери Сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: тешко мени! јер ми нестаје душа од убилаца.