WeBible

1 - Прођите по улицама Јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовијем, хоћете ли наћи човјека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.

2 - Ако и говоре: тако да је жив Господ! опет се криво куну.

3 - Господе! не гледају ли очи твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.

4 - И ја рекох: сиромаси су, лудо раде, јер не знају пута Господњега, закона Бога својега.

5 - Идем к властелима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога својега; али и они изломише јарам, покидаше свезе.

6 - Зато ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њиховијех, ко год изиде из њих биће растргнут, јер је много гријеха њиховијех и силни су одмети њихови.

7 - Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нијесу богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стјечу се гомилом.

8 - Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњега својега.

9 - Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таком народу?

10 - Изидите му на зидове и развалите, али немојте сасвијем затрти, скините му пријеворнице, јер нијесу Господње.

11 - Јер ме сасвијем изневјери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.

12 - Ударише у бах Господу и рекоше: није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видјети мача ни глади.

13 - А ти пророци отићи ће у вјетар, и ријечи нема у њима, њима ће бити тако.

14 - Зато овако вели Господ Господ над војскама: кад тако говорите, ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.

15 - Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ којем језика нећеш знати нити ћеш разумјети што говори;

16 - Којему је тул као гроб отворен, сви су јаки.

17 - И појешће љетину твоју и хљеб твој, што синови твоји и кћери твоје шћаху јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.

18 - Али ни тада вели Господ, нећу вас сасвијем затрти.

19 - Јер кад речете: зашто нам чини Господ Бог наш све ово? тада им реци: како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.

20 - Јавите ово у дому Јаковљеву, и огласите у Јуди, говорећи:

21 - Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи а не видите, који имате уши а не чујете.

22 - Мене ли се нећете бојати? вели Господ; од мене ли нећете дрктати? који поставих пијесак мору за међу вјечном наредбом, и неће пријећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је пријећи.

23 - Али је у народа овога срце упорно и непокорно; отступише и отидоше.

24 - Нити рекоше у срцу свом: бојмо се Господа Бога својега, који нам даје дажд рани и позни на вријеме, и чува нам недјеље одређене за жетву.

25 - Безакоња ваша одвраћају то, и гријеси ваши одбијају добро од вас.

26 - Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.

27 - Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне пријеваре; зато посташе велики и обогатише.

28 - Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.

29 - Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?

30 - Чудо и страхота бива у земљи.

31 - Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мојему то мило. А шта ћете радити на пошљедак?