WeBible

1 - Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другога, онда поче најприје говорити ученицима својијем: чувајте се квасца фарисејскога, који је лицемјерје.

2 - Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;

3 - Јер што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у клијетима, проповиједаће се на крововима.

4 - Али вам кажем, пријатељима својијем: не бојте се од онијех који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити.

5 - Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се онога који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, онога се бојте.

6 - Не продаје ли се пет врабаца за два динара? и ниједан од њих није заборављен пред Богом.

7 - А у вас је и коса на глави избројена. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

8 - Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и син човјечиј њега пред анђелима Божијим;

9 - А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

10 - И сваки који рече ријеч на сина човјечијега опростиће му се, а који хули на светога Духа неће му се опростити.

11 - А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;

12 - Јер ће вас свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

13 - Рече му пак неки из народа: учитељу! реци брату мојему да подијели са мном достојање.

14 - А он му рече: човјече! ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

15 - А њима рече: гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи онијем што је сувише богат.

16 - Каза им пак причу говорећи: у једнога богатог човјека роди њива.

17 - И мишљаше у себи говорећи: шта ћу чинити? немам у што сабрати своје љетине.

18 - И рече: ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и ондје ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

19 - И казаћу души својој: душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

20 - А Бог њему рече: безумниче! ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а што си приправио чије ће бити?

21 - Тако бива ономе који себи тече благо а не богати се у Бога.

22 - А ученицима својијем рече: зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни тијелом у што ћете се обући:

23 - Душа је претежнија од јела и тијело од одијела.

24 - Погледајте гавране како не сију, ни жању, који немају подрума ни житница, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

25 - А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?

26 - А кад ни најмање што не можете, зашто се бринете за остало?

27 - Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

28 - А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева, акамоли вас, маловјерни!

29 - И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

30 - Јер ово све ишту и незнабошци овога свијета; а отац ваш зна да вама треба ово.

31 - Него иштите царства Божијега, и ово ће вам се све додати.

32 - Не бој се мало стадо! јер би воља вашега оца да вам да царство.

33 - Продајите што имате и дајите милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, гдје се лупеж не прикучује нити мољац једе.

34 - Јер гдје је ваше благо ондје ће бити и срце ваше.

35 - Нека буду ваша бедра запрегнута и свијеће запаљене;

36 - И ви као људи који чекају господара својега кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

37 - Благо онијем слугама које нађе господар кад дође а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће те ће им служити.

38 - И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо онијем слугама.

39 - Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје.

40 - И ви дакле будите готови: јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј.

41 - А Петар му рече: Господе! говориш ли нама ову причу или свима?

42 - А Господ рече: ко је дакле тај вјерни и мудри пристав којега постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

43 - Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађе да извршује тако.

44 - Заиста вам кажем: над свијем својијем имањем поставиће га.

45 - Ако ли рече слуга у срцу својему: неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

46 - Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расјећи ће га, и дијел његов метнуће с невјернима.

47 - А онај слуга који зна вољу господара својега, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

48 - А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

49 - Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтјело да се већ запалио!

50 - Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

51 - Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

52 - Јер ће отселе пет у једној кући бити раздијељени, устаће три на два, и два на три.

53 - Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

54 - А народу говораше: кад видите облак гдје се диже од запада одмах кажете: биће дажд; и бива тако.

55 - И кад видите југ гдје дува кажете: биће врућина; и бива.

56 - Лицемјери! лице неба и земље умијете познавати, а времена овога како не познајете?

57 - Зашто пак и сами од себе не судите праведно?

58 - Јер кад идеш са својијем супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.

59 - Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и пошљедњега динара.