WeBible

1 - Приближаваше се пак празник пријеснијех хљебова који се зове пасха.

2 - И гледаху главари свештенички и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.

3 - А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који бјеше један од дванаесторице.

4 - И отишавши говори с главарима свештеничкијем и са старјешинама како ће им га издати.

5 - И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

6 - И он се обрече, и тражаше згодна времена да им га преда тајно од народа.

7 - А дође дан пријеснијех хљебова у који требаше клати пасху;

8 - И посла Петра и Јована рекавши: идите уготовите нам пасху да једемо.

9 - А ови му рекоше: гдје хоћеш да уготовимо?

10 - А он им рече: ето кад уђете у град, срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

11 - И кажите домаћину: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?

12 - И он ће вам показати велику собу прострту; ондје уготовите.

13 - А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

14 - И кад дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.

15 - И рече им: врло сам жељео да ову пасху једем с вама прије него пострадам;

16 - Јер вам кажем да је отселе нећу јести док се не сврши у царству Божијему.

17 - И узевши чашу даде хвалу, и рече: узмите је и раздијелите међу собом;

18 - Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође царство Божије.

19 - И узевши хљеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

20 - А тако и чашу по вечери, говорећи: ова је чаша нови завјет мојом крви која се за вас прољева.

21 - Али ево рука издајника мојега са мном је на трпези.

22 - И син човјечиј дакле иде као што је уређено; али тешко човјеку ономе који га издаје!

23 - И они сташе тражити међу собом који би дакле од њих био који ће то учинити.

24 - А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

25 - А он им рече: цареви народни владају народом, а који њим управљају, зову се добротвори.

26 - Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старјешина нека буде као слуга.

27 - Јер који је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

28 - А ви сте они који сте се одржали са мном у мојијем напастима.

29 - И ја остављам вама царство као што је отац мој мени оставио:

30 - Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мојему, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест кољена Израиљевијех.

31 - Рече пак Господ: Симоне! Симоне! ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

32 - А ја се молих за тебе да твоја вјера не престане; и ти кадгод обративши се утврди браћу своју.

33 - А он му рече: Господе! с тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

34 - А он рече: кажем ти, Петре! данас неће запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш.

35 - И рече им: кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам што недостаде? А они рекоше: ништа.

36 - А он им рече: али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

37 - Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: и међу злочинце метнуше га. Јер што је писано за мене, свршује се.

38 - А они рекоше: Господе! ево овдје два ножа. А он им рече: доста је.

39 - И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше ученици његови.

40 - А кад дође на мјесто рече им: молите се Богу да не паднете у напаст.

41 - И сам отступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се Богу

42 - Говорећи: оче! кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! али не моја воља него твоја да буде.

43 - А анђео му се јави с неба, и кријепи га.

44 - И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак његов бијаше као капље крви које капаху на земљу.

45 - И уставши од молитве дође к ученицима својијем, и нађе их а они спавају од жалости,

46 - И рече им: што спавате? устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

47 - Док он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да га цјелива. Јер им ово бијаше дао знак: кога цјеливам онај је.

48 - А Исус му рече: Јуда! зар цјеливом издајеш сина човјечијега?

49 - А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе! да бијемо ножем?

50 - И удари један од њих слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо.

51 - А Исус одговарајући рече: оставите то. И дохвативши се до уха његова исцијели га.

52 - А главарима свештеничкијем и војводама црквенијем и старјешинама који бијаху дошли на њ рече Исус: зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

53 - Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

54 - А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор поглавара свештеничкога. А Петар иђаше за њим издалека.

55 - А кад они наложише огањ насред двора и сјеђаху заједно, и Петар сјеђаше међу њима.

56 - Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код огња, и погледавши на њ рече: и овај бјеше с њим.

57 - А он га се одрече говорећи: жено! не познајем га.

58 - И мало затијем видје га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: човјече! нијесам.

59 - И пошто прође око једнога сахата други неко потврђиваше говорећи: заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.

60 - А Петар рече: човјече! не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао.

61 - И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену ријечи Господње како му рече: прије него пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.

62 - И изишавши напоље плака горко.

63 - А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.

64 - И покривши га бијаху га по образу и питаху га говорећи: прореци ко те удари?

65 - И друге многе хуле говораху на њ.

66 - И кад свану, сабраше се старјешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше га у свој суд

67 - Говорећи: јеси ли ти Христос? кажи нам. А он им рече: ако вам и кажем, нећете вјеровати.

68 - А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

69 - Отселе ће син човјечиј сједити с десне стране силе Божије.

70 - Сви пак рекоше: ти ли си дакле син Божиј? А он им рече: ви кажете да сам ја.

71 - А они рекоше: шта нам требају више свједочанства? јер сами чусмо из уста његовијех.