WeBible

1 - И уставши њих све мноштво одведоше га к Пилату.

2 - И почеше га тужити говорећи: овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

3 - А Пилат га запита: ти ли си цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш.

4 - А Пилат рече главарима свештеничкијем и народу: ја не налазим никакве кривице на овом човјеку.

5 - А они наваљиваху говорећи: он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

6 - А Пилат чувши за Галилеју запита: зар је он Галилејац?

7 - И разумјевши да је из подручја Иродова посла га Ироду, који такођер бијаше у Јерусалиму онијех дана.

8 - А Ирод видјевши Исуса би му врло мило; јер је одавно жељео да га види, јер је много слушао за њега, и надаше се да ће видјети од њега како чудо.

9 - И пита га много које за што; али му он ништа не одговори.

10 - А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху га.

11 - А Ирод осрамотивши га са својијем војницима, и наругавши му се, обуче му бијелу хаљину, и посла га натраг Пилату.

12 - И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади.

13 - А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

14 - Рече им: доведосте ми овога човјека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човјеку ниједне кривице што ви на њега говорите;

15 - А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

16 - Дакле да га избијем па да пустим.

17 - А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једнога сужња.

18 - Али народ сав повика говорећи: узми овога, а пусти нам Вараву;

19 - Који бијаше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

20 - А Пилат опет рече да би он хтио пустити Исуса.

21 - А они викаху говорећи: распни га, распни.

22 - А он им трећи пут рече: какво је дакле он зло учинио? ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; даклем да га избијем па да пустим.

23 - А они једнако наваљиваху с великом виком, и искхаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничкијех.

24 - И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

25 - И пусти онога што искаху, који бјеше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

26 - И кад га поведоше, ухватише некога Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

27 - А за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.

28 - А Исус обазревши се на њих рече: кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.

29 - Јер гле, иду дани у које ће се рећи: благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

30 - Тада ће почети говорити горама: падните на нас; и бреговима: покријте нас.

31 - Јер кад се овако ради од сирова дрвета, шта ће бити од суха?

32 - Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с њим.

33 - И кад дођоше на мјесто које се зваше коштурница, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.

34 - А Исус говораше: оче! опрости им; јер не знаду шта чине. А дијелећи његове хаљине бацаху коцке.

35 - И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху му се говорећи: другима поможе, нека поможе и себи, ако је он Христос, избраник Божиј.

36 - А и војници му се ругаху, и приступаху к њему и даваху му оцат,

37 - И говораху: ако си ти цар Јудејски помози сам себи.

38 - А бијаше над њим и натпис написан словима Грчкијем и Латинскијем и Јеврејскијем: ово је цар Јудејски.

39 - А један од објешенијех злочинаца хуљаше на њега говорећи: ако си ти Христос помози себи и нама.

40 - А други одговарајући шуткаше га и говораше: зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

41 - И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својијем дјелима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио.

42 - И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје.

43 - И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.

44 - А бијаше око шестога сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветога.

45 - И помрча сунце, и завјес црквени раздрије се напола.

46 - И повикавши Исус иза гласа рече: оче! у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

47 - А кад видје капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: заиста овај човјек бјеше праведник.

48 - И сав народ који се бијаше скупио да гледа ово, кад видје шта бива, врати се бијући се у прси своје.

49 - А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које бијаху ишле за њим из Галилеје, и гледаху ово.

50 - И гле, човјек, по имену Јосиф, савјетник, човјек добар и праведан,

51 - (Он не бијаше пристао на њихов савјет и на посао) из Ариматеје града Јудејскога, који и сам чекаше царства Божијега,

52 - Он приступивши к Пилату заиска тијело Исусово.

53 - И скиде га, и обави платном, и метну га у гроб исјечен, у коме нико не бијаше никад метнут.

54 - И дан бијаше петак, и субота освиташе.

55 - А жене које бијаху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видјеше гроб и како се тијело метну.

56 - Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.