WeBible

1 - Послије тога иђаше он по градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђеље о царству Божијему, и дванаесторица с њим.

2 - И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,

3 - И Јована, жена Хузе пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које служаху њему имањем својијем.

4 - А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху к њему, каза у причи:

5 - Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

6 - А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

7 - И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

8 - А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: ко има уши да чује нека чује.

9 - А ученици његови питаху га говорећи: шта значи прича ова?

10 - А он рече: вама је дано да знате тајне царства Божијега; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.

11 - А прича ова значи: сјеме је ријеч Божија.

12 - А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.

13 - А које је на камену то су они који кад чују с радости примају ријеч; и ови коријена немају који за неко вријеме вјерују, а кад дође вријеме кушања отпадну.

14 - А које у трње паде то су они који слушају, и отишавши од бриге и богатства и сласти овога живота загуше се, и род не сазри.

15 - А које је на доброј земљи то су они који ријеч слушају, и у доброме и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: ко има уши да чује нека чује.

16 - Нико пак свијеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свијећњак да виде свјетлост који улазе.

17 - Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.

18 - Гледајте дакле како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

19 - Дођоше пак к њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да говоре с њим.

20 - И јавише му говорећи: мати твоја и браћа твоја стоје напољу, хоће да те виде.

21 - А он одговарајући рече им: мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

22 - И догоди се у један дан он уљезе с ученицима својијем у лађу, и рече им: да пријеђемо на ону страну језера. И пођоше.

23 - А кад иђаху они он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и бијаху у великој невољи.

24 - И приступивши пробудише га говорећи: учитељу! учитељу! изгибосмо. А он устаде, и запријети вјетру и валовима; и престадоше и поста тишина.

25 - А њима рече: гдје је вјера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: ко је овај што и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?

26 - И дођоше у околину Гадаринску која је према Галилеји.

27 - А кад изиђе он на земљу, срете га један човјек из града у коме бијаху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

28 - А кад видје Исуса, повика и припаде к њему и рече здраво: што је теби до мене, Исусе, сине Бога највишега? Молим те, не мучи ме.

29 - Јер Исус заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тјераше га ђаво по пустињи.

30 - А Исус га запита говорећи: како ти је име? А он рече: легеон; јер многи ђаволи бијаху ушли у њ.

31 - И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.

32 - А ондје пасијаше по гори велики крд свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

33 - Тада изиђоше ђаволи из човјека и уђоше у свиње; и навали крд с бријега у језеро, и утопи се.

34 - А кад видјеше свињари што би, побјегоше и јавише у граду и по селима.

35 - И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човјека из кога ђаволи бијаху изишли а он сједи обучен и паметан код ногу Исусовијех; и уплашише се.

36 - А они што су видјели казаше им како се исцијели бијесни.

37 - И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих; јер се бијаху врло уплашили. А он уљезе у лађу и отиде натраг.

38 - Човјек пак из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:

39 - Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му Исус учини.

40 - А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.

41 - И гле, дође човјек по имену Јаир, који бјеше старјешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше га да уђе у кућу његову;

42 - Јер у њега бјеше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше га народ.

43 - И бјеше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити,

44 - И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.

45 - И рече Исус: ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који бијаху с њим: учитељу! народ те опколио и турка те, а ти кажеш: ко је то што се дотаче мене?

46 - А Исус рече: неко се дотаче мене; јер ја осјетих силу која изиђе из мене.

47 - А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред њим, и каза му пред свијем народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

48 - А он јој рече: не бој се кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром.

49 - Док он још говораше дође неко од куће старјешине зборничкога говорећи му: умрије кћи твоја, не труди учитеља.

50 - А кад чу Исус, одговори му говорећи: не бој се, само вјеруј, и оживљеће.

51 - А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и дјевојчина оца и матере.

52 - А сви плакаху и јаукаху за њом; а он рече: не плачите, није умрла него спава.

53 - И потсмијеваху му се знајући да је умрла.

54 - А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: дјевојко! устани!

55 - И поврати се дух њезин, и устаде одмах; и заповједи да јој даду нека једе.

56 - И дивише се родитељи њезини. А он им заповједи да никоме не казују шта је било.