WeBible

1 - Сазвавши пак дванаесторицу даде им силу и власт над свијем ђаволима, и да исцијељују од болести.

2 - И посла их да проповиједају царство Божије, и да исцјељују болеснике.

3 - И рече им: ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хљеба ни новаца, нити по двије хаљине да имате.

4 - У коју кућу уђете ондје будите и оданде полазите.

5 - И гдје вас не приме излазећи из града онога отресите и прах с ногу својијех, за свједочанство на њих.

6 - А кад изиђоше, иђаху по селима проповиједајући јеванђеље и исцјељујући свуда.

7 - А кад чу Ирод четверовласник шта он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвијех,

8 - А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старијех пророка.

9 - И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше га видјети.

10 - И вративши се апостоли казаше му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.

11 - А народ разумјевши пође за њим и примивши их говораше им о царству Божијему и исцјељиваше који требаху исцјељивања.

12 - А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овдје у пустињи.

13 - А он им рече: подајте им ви нека једу. А они рекоше: у нас нема више од пет хљебова и двије рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

14 - Јер бијаше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својијем: посадите их на гомиле по педесет.

15 - И учинише тако, и посадише их све.

16 - А он узе онијех пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

17 - И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

18 - И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: ко говоре људи да сам ја?

19 - А они одговарајући рекоше: једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старијех пророка.

20 - А он им рече: а ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божиј.

21 - А он им запријети и заповједи да никоме не казују тога

22 - Говорећи да сину човјечијему треба много пострадати, и да ће га старјешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

23 - А свима говораше: ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

24 - Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

25 - Јер какву ће корист имати човјек ако сав свијет придобије а себе изгуби или себи науди?

26 - Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи њега ће се син човјечиј постидјети кад дође у слави својој и очиној и светијех анђела.

27 - А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде царства Божијега.

28 - А кад прође осам дана послије онијех ријечи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

29 - И кад се мољаше постаде лице његово друкчије, и одијело његово бијело и сјајно.

30 - И гле, два човјека говораху с њим, који бијаху Мојсије и Илија.

31 - Показаше се у слави, и говораху о изласку његову који му је требало свршити у Јерусалиму.

32 - А Петар и који бијаху с њим бијаху заспали; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека који с њим стајаху.

33 - И кад се одвојише од њега рече Петар Исусу: учитељу! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

34 - А док он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

35 - И чу се глас из облака говорећи: ово је син мој љубазни, њега послушајте.

36 - И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога шта видјеше.

37 - А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете га мноштво народа.

38 - И гле, човјек из народа повика говорећи: учитељу! молим ти се, погледај на сина мојега, јер ми је јединац:

39 - И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пјеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

40 - И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше.

41 - И одговарајући Исус рече: о роде невјерни и покварени! докле ћу бити с вама и трпљети вас? Доведи ми сина својега амо:

42 - А док још иђаше к њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцијели момче, и даде га оцу његову.

43 - И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својијем:

44 - Метните ви у уши своје ове ријечи: јер син човјечиј треба да се преда у руке човјечије.

45 - А они не разумјеше ријечи ове; јер бјеше сакривена од њих да је не могоше разумјети; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.

46 - А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.

47 - А Исус знајући помисли срца њиховијех узе дијете и метну га преда се,

48 - И рече им: који прими ово дијете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима онога који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

49 - А Јован одговарајући рече: учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.

50 - И рече му Исус: не браните; јер ко није против вас с вама је.

51 - А кад се навршише дани узећа његова, он намјери да иде право у Јерусалим.

52 - И посла гласнике пред лицем својијем; и они отидоше и дођоше у село Самарјанско да му уготове гдје ће ноћити.

53 - И не примише га; јер видјеше да иде у Јерусалим.

54 - А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе! хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби као и Илија што учини?

55 - А он окренувши се запријети им и рече: не знате каквога сте ви духа;

56 - Јер син човјечиј није дошао да погуби душе човјечије него да сачува. И отидоше у друго село.

57 - А кад иђаху путем рече му неко: Господе! ја идем за тобом куд год ти пођеш.

58 - И рече му Исус: лисице имају јаме и птице небеске гнијезда: а син човјечиј нема гдје заклонити главе.

59 - А другоме рече: хајде за мном. А он рече: Господе! допусти ми да идем најприје да укопам оца својега.

60 - А Исус рече му: остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

61 - А други рече: Господе! ја идем за тобом; али допусти ми најприје да идем да се опростим с домашњима својијем.

62 - А Исус рече му: ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.