WeBible

1 - У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: ко је дакле највећи у царству небескоме?

2 - И дозва Исус дијете, и постави га међу њих,

3 - И рече им: заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као дјеца, нећете ући у царство небеско.

4 - Који се дакле понизи као дијете ово, онај је највећи у царству небескоме.

5 - И који прими таково дијете у име моје, мене прима.

6 - А који саблазни једнога од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову, и да потоне у дубину морску.

7 - Тешко свијету од саблазни! јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човјеку кроз кога долази саблазан.

8 - Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, отсијеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хрому или кљасту, него ли с двије руке и двије ноге да те баце у огањ вјечни.

9 - И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једнијем оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

10 - Гледајте да не презрете једнога од малијех овијех; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице оца мојега небескога.

11 - Јер син човјечиј дође да изнађе и спасе изгубљено.

12 - Што вам се чини? Кад има један човјек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

13 - И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нијесу зашле.

14 - Тако није воља оца вашега небескога да погине један од овијех малијех.

15 - Ако ли ти сагријеши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самијем; ако те послуше, добио си брата својега.

16 - Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да све ријечи остану на устима два или три свједока.

17 - Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркве, да ти буде као незнабожац и цариник.

18 - Јер вам кажем заиста: што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу.

19 - Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, за што се узмоле, даће им отац мој који је на небесима.

20 - Јер гдје су два или три сабрани у име моје ондје сам ја међу њима.

21 - Тада приступи к њему Петар и рече: Господе! колико пута ако ми сагријеши брат мој да му опростим? до седам пута?

22 - Рече њему Исус: не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

23 - Зато је царство небеско као човјек цар који намисли да се прорачуни са својијем слугама.

24 - И кад се поче рачунити, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.

25 - И будући да немаше чим платити, заповједи господар његов да га продаду, и жену његову и дјецу, и све што има; и да му се плати.

26 - Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: господару! причекај ме, и све ћу ти платити.

27 - А господару се сажали за тијем слугом, пусти га и дуг опрости му.

28 - А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својијех другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: дај ми што си дужан.

29 - Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити.

30 - А он не хтје, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

31 - Видјевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својему сав догађај.

32 - Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго! сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.

33 - Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?

34 - И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

35 - Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својијех.