WeBible

1 - Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

2 - Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор;

3 - Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетрнијем.

4 - Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.

5 - Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.

6 - Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.

7 - Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.

8 - Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.

9 - Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

10 - Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

11 - Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.

12 - На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.

13 - Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.

14 - Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.

15 - И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.

16 - Сите се дрвета Божија, кедри Ливански, које си посадио.

17 - На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.

18 - Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

19 - Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.

20 - Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;

21 - Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.

22 - Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.

23 - Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.

24 - Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.

25 - Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

26 - Ту лађе плове, крокодил, којега си створио да се игра по њему.

27 - Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.

28 - Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

29 - Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.

30 - Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

31 - Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!

32 - Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

33 - Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.

34 - Нека му буде мила бесједа моја! веселићу се о Господу.

35 - Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!