WeBible

1 - Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гњев твој на овце паше твоје?

2 - Опомени се сабора својега, који си стекао од старине, искупио себи у нашљедну државу, горе Сиона, на којој си се населио.

3 - Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

4 - Ричу непријатељи твоји на мјесту сабора твојих, своје обичаје постављају мјесто наших обичаја.

5 - Видиш, они су као онај који подиже сјекиру на сплетене гране у дрвета.

6 - Све у њему што је резано разбише сјекирама и брадвама.

7 - Огњем сажегоше светињу твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена твојега.

8 - Рекоше у срцу својем: потримо их сасвијем. Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи.

9 - Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

10 - Докле ће се, Боже, ругати насилник? хоће ли довијека противник пркосити имену твојему?

11 - Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из њедара својих, и истријеби их.

12 - Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

13 - Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

14 - Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

15 - Ти си отворио изворе и потоке, ти си исушио ријеке које не пресишу.

16 - Твој је дан и твоја је ноћ, ти си поставио звијезде и сунце.

17 - Ти си утврдио све крајеве земаљске, љето и зиму ти си уредио.

18 - Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име твоје.

19 - Не дај звијерима душе грлице своје, немој заборавити стада страдалаца својих засвагда.

20 - Погледај на завјет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

21 - Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име твоје.

22 - Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како ти се безумник руга сваки дан!

23 - Не заборави обијести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници твоји!