WeBible

1 - Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к ријечима уста мојих.

2 - Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке.

3 - Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

4 - Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу његову и чудеса која је учинио.

5 - Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду дјеци својој;

6 - Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци

7 - Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести његове да држе;

8 - И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Богу духом својим.

9 - Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраг, кад бијаше бој.

10 - Не сачуваше завјета Божијега, и по закону његову не хтјеше ходити.

11 - Заборавише дјела његова, и чудеса, која им је показао,

12 - Како пред очима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану;

13 - Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

14 - И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем огњем;

15 - Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

16 - Изводи потоке из камена, и води воду ријекама.

17 - Али они још једнако гријешише њему, и гњевише вишњега у пустињи.

18 - И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

19 - И викаше на Бога, и рекоше: "може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"

20 - Ево! он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему?

21 - Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља.

22 - Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ његову.

23 - Тада заповједи облацима одозго, и отвори врата небеска,

24 - И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им.

25 - Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости.

26 - Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;

27 - И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим;

28 - Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех.

29 - И наједоше се и даде им што су жељели.

30 - Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем,

31 - Гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

32 - Преко свега тога још гријешише, и не вјероваше чудесима његовијем.

33 - И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

34 - Кад их убијаше, онда притјецаху к њему, и обраћаху се и искаху Бога;

35 - И помињаху да је Бог обрана њихова, и вишњи избавитељ њихов.

36 - Ласкаху му устима својима, и језиком својим лагаху му.

37 - А срце њихово не бјеше њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету његову.

38 - Али он бјеше милостив, и покриваше гријех, и не помори их, често устављаше гњев свој, и не подизаше све јарости своје.

39 - Опомињаше се да су тијело, вјетар, који пролази и не враћа се.

40 - Колико га пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи гдје се не живи!

41 - Све наново кушаше Бога, и свеца Израиљева дражише.

42 - Не сјећаше се руке његове и дана, у који их избави из невоље,

43 - У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;

44 - И проврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

45 - Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

46 - Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

47 - Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

48 - Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

49 - Посла на њих огњени гњев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела.

50 - Равни стазу гњеву својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору.

51 - Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовијем.

52 - И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

53 - Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

54 - И доведе их на мјесто светиње своје, на ову гору, коју задоби десница његова.

55 - Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева.

56 - Али они кушаше и срдише Бога вишњега и уредаба његовијех не сачуваше.

57 - Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

58 - Увриједише га висинама својим, и идолима својим раздражише га.

59 - Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома.

60 - Остави насеље своје у Силому, шатор, у којем живљаше с људима.

61 - И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.

62 - И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламтје се.

63 - Младиће његове једе огањ, и дјевојкама његовијем не пјеваше сватовских пјесама;

64 - Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.

65 - Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

66 - И поби непријатеље своје с леђа, вјечној срамоти предаде их.

67 - И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра.

68 - Него изабра кољено Јудино, гору Сион, која му омиље.

69 - И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довијека.

70 - И изабра Давида слугу својега, и узе га од торова овчијих,

71 - И од дојилица доведе га да пасе народ његов, Јакова, и нашљедство његово, Израиља.

72 - И он их пасе чистијем срцем, и води их мудријем рукама.