WeBible

1 - Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса твоја.

2 - Радујем се и веселим се о теби, пјевам имену твојему, вишњи!

3 - Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица твојега;

4 - Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сио си на пријесто, судија праведни.

5 - Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довијека, засвагда.

6 - Непријатељу неста мачева сасвијем; градове ти си развалио; погибе спомен њихов.

7 - Али Господ увијек живи; спремио је за суд пријесто свој.

8 - Он ће судити васиономе свијету по правди, усудиће народима право.

9 - Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.

10 - У тебе се уздају који знају име твоје, јер не остављаш онијех који те траже, Господе!

11 - Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дјела његова;

12 - Јер он освећује крв, памти је; не заборавља јаука невољнијех.

13 - Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, ти, који ме подижеш од врата смртнијех,

14 - Да бих казивао све хвале твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење твоје.

15 - Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами намјестили, ухвати се нога њихова.

16 - Познаше Господа; он је судио; у дјела руку својих заплете се безбожник.

17 - Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;

18 - Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути.

19 - Устани, Господе, да се не посили човјек, и да приме народи суд пред тобом.

20 - Пусти, Господе, страх на њих; нека познаду народи да су људи.