Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.

Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.

Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.

Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,

Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.

Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,

Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо!

Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?

Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.

Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.