Потом видјех, и гле, на небу које бијаше над главама херувимима показа се над њима као камен сафир на очи као пријесто.

И проговори човјеку обученом у платно, и рече: уђи међу точкове под херувимима, и узми пуне прегршти жеравице између херувима и разаспи на град. И уђе на моје очи.

А херувими стајаху с десне стране дома кад уђе човјек, и облак напуни унутрашњи тријем.

И слава Господња подиже се с херувима на праг од дома, и напуни се дом облака, а тријем се напуни свјетлости славе Господње.

И лупа крила у херувима чујаше се до спољашњега тријема као глас Бога свемогућега кад говори.

И кад заповједи човјеку обученоме у платно говорећи: узми огња између точкова између херувима; он уђе и стаде код точкова.

И један херувим пружи руку своју између херувима к огњу који бијаше међу херувимима, и узе и метну у прегршти обученоме у платно, и он прими и изиде.

А виђаше се у херувима као рука човјечија под крилима.

И видјех, и гле, четири точка код херувима, по један точак код једнога херувима, и точкови бијаху на очи као камен хрисолит.

И на очи бијаху сва четири точка једнака, и као да је точак у точку.

Кад иђаху, иђаху сва четири, сваки на своју страну, и идући не скретаху, него куда гледаше глава онамо иђаху и идући не скретаху.

А све им тијело и леђа и руке и крила и точкови, сва четири точка њихова, бијаху пуна очију свуда унаоколо.

А точкови се зваху како чух: кола.

А четири лица имаше свака животиња: једно лице херувимско, друго лице човјечије и треће лице лавово и четврто лице орлово.

И подигоше се херувими у вис; то бијаху исте животиње које видјех на ријеци Хевару.

А кад иђаху херувими, иђаху и точкови уз њих, и кад херувими махаху крилима својим да се подигну од земље, точкови се не одмицаху од њих.

Кад се они устављаху, устављаху се и точкови; а кад се они подизаху, подизаху се и точкови; јер бијаше дух животињски у њима.

И слава Господња отиде изнад прага од дома, и стаде над херувиме.

И херувими махнувши крилима подигоше се од земље преда мном полазећи, и точкови према њима; и стадоше на источнијем вратима дома Господњега, и слава Бога Израиљева бијаше озго над њима.

То бијаху исте животиње које видјех под Богом Израиљевијем на ријеци Хевару, и познах да су херувими.

Свака имаше четири лица и четири крила, и као рука човјечија бјеше им под крилима.

И лица им бијаху иста која видјех на ријеци Хевару; обличја бијаху иста, исти бијаху; сваки иђаше право напрема се.