А ти наричи за кнезовима Израиљевијем;

И реци: шта бјеше мати твоја? лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше.

И отхрани једно младе своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе.

И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу Мисирску.

А она кад видје гдје се нада али јој над пропаде, узе једно младе своје, и учини од њега лавића.

И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе.

И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опустје земља и што је у њој од рике његове.

И усташе на њ народи из околнијех земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову.

И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару Вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевијем.

Док бијаше миран, мати твоја бијаше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната бијаше од многе воде.

И бијаху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густијех грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих.

Али би ишчупана у гњеву и на земљу бачена, и устока осуши род њезин; поломише се и посушише се јаки прутови њезини; огањ их прождрије.

А сада је посађена у пустињи, у земљи сухој и безводној.

И изађе огањ из прута грана њезинијех и прождрије род њезин да нема на њој прута јака за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање.