Године десете, десетога мјесеца, дванаестога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, окрени лице своје према Фараону цару Мисирском, и пророкуј против њега и против свега Мисира.

Говори и реци: овако вели Господ Господ: ево ме на те, Фараоне царе Мисирски, змају велики што лежиш усред ријека својих, који рече: моја је ријека; ја сам је начинио себи.

Зато ћу ти метнути у чељусти удицу, и учинићу да се рибе у ријекама твојим нахватају на крљушти твоје; и извући ћу те из ријека твојих и све рибе из ријека твојих нахватане на крљушти твоје.

И оставићу у пустињи тебе и све рибе из твојих ријека, и пашћеш на земљу и нећеш се покупити ни сабрати, звијерима земаљским и птицама небеским даћу те да те једу.

И сви ће становници Мисирски познати да сам ја Господ; јер су штап од трске дому Израиљеву.

Кад те ухватише у руку, ти се сломи и расијече им све раме; а кад се наслонише на те, ти се преби и прободе им сва бедра.

Зато овако вели Господ Господ: ево, ја ћу пустити на те мач, и истријебићу из тебе људе и стоку.

И земља ће се Мисирска опустошити и бити пуста, и познаће се да сам ја Господ, јер рече: моја је ријека, и ја сам је начинио.

Зато ево ме на тебе и на ријеке твоје, и обратићу земљу Мисирску у пустош и саму пустињу, од куле Синске до међе Етиопске.

Неће прелазити преко ње ногом својом човјек, нити ће живинче ногом својом прелазити преко ње, и неће се живјети у њој четрдесет година.

И учинићу од земље Мисирске пустош међу земљама опустошеним, и градови ће њезини међу пустијем градовима бити пустош четрдесет година, и расијаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама.

Јер овако вели Господ Господ: послије четрдесет година скупићу Мисирце из народа у које буду расијани.

И повратићу робље Мисирско, и довешћу их опет у земљу Патрос, на постојбину њихову, и ондје ће бити мало царство.

Мало ће бити мимо остала царства, нити ће се више уздигнути над народе, јер ћу их смањити да не владају народима.

И неће више бити дому Израиљеву узданица да напомиње безакоње кад би гледали за њима; и познаће да сам ја Господ Господ.

А двадесет седме године, првога мјесеца, првога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, Навуходоносор цар Вавилонски зададе војсци својој тешку службу против Тира; свака глава оћелави и свако се раме одрије, а плате не би ни њему ни војсци његовој од Тира за службу којом служише против њега.

Зато овако вели Господ Господ: ево ја дајем Навуходоносору цару Вавилонском земљу Мисирску, и он ће одвести народ и однијети плијен и пограбити грабеж, и то ће бити плата његовој војсци.

За труд којим се трудио око тога дадох му земљу Мисирску, јер се за ме трудише, говори Господ Господ.

У онај ћу дан учинити да нарасте рог дому Израиљеву, и теби ћу отворити уста међу њима, и знаће да сам ја Господ.