Од мртвијех муха усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цијена мудрости и слави.

Срце је мудрому с десне стране, а лудом је с лијеве стране.

Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свјема да је безуман.

Ако се подигне на те гњев онога који влада, не остављај мјеста својега, јер благост уклања велике гријехе.

Има зло које видјех под сунцем, као погрјешка која долази од владаоца:

Лудост се посађује на највише мјесто, и богати сједе на ниском мјесту.

Видјех слуге на коњима, а кнезови иду пјешице као слуге.

Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.

Ко одмиче камење, удариће се о њих; ко цијепа дрва, није миран од њих.

Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштри, тада треба више снаге; али мудрост може боље оправити.

Ако уједе змија прије бајања, ништа неће помоћи бајач.

Ријечи из уста мудрога љупке су, а безумнога прождиру усне његове.

Почетак је ријечима уста његовијех лудост, а свршетак говору његову зло безумље.

Јер луди много говори, а човјек не зна што ће бити; и ко ће му казати што ће послије њега бити?

Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.

Тешко теби, земљо, кад ти је цар дијете и кнезови твоји рано једу!

Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на вријеме да се поткријепе а не да се опију.

С лијености угибље се кров и с немарнијех руку прокапљује кућа.

Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.

Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клијети, у којој спаваш, не псуј богатога, јер птица небеска однијеће глас и што крила има доказаће ријеч.