И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари као што бјеше казао.

Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ.

И Аврам надједе име сину који му се роди, којега му роди Сара, Исак.

И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог.

А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак.

А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се.

И рече: ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? ипак му родих сина у старости његовој.

А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

И Сара видје сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, гдје се потсмијева;

Па рече Авраму: отјерај ову робињу са сином њезинијем, јер син ове робиње неће бити нашљедник с мојим сином, с Исаком.

А то Авраму би врло криво ради сина његова.

Али Бог рече Авраму: немој да ти је криво ради дјетета и ради робиње твоје. Што ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку сјеме прозвати.

Али ћу и од сина робињина учинити народ, јер је твоје сјеме.

И Аврам устав ујутру рано, узе хљеба и мјешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дијете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи Вирсавској.

А кад неста воде у мјешини, она баци дијете под једно дрво,

Па отиде колико се може стријелом добацити, и сједе према њему; јер говораше: да не гледам како ће умријети дијете. И сједећи према њему стаде иза гласа плакати.

А Бог чу глас дјетињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: што ти је, Агаро? не бој се, јер Бог чу глас дјетињи оданде гдје је.

Устани, дигни дијете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.

И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мјешину воде, и напоји дијете.

И Бог бијаше с дјететом, те одрасте, и живљаше у пустињи, и поста стријелац.

А живљаше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље Мисирске.

У то вријеме рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.

Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мојега ни унука мојега, него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.

А Аврам рече: хоћу се заклети.

Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.

А Авимелех рече: не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.

Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухватише вјеру међу собом.

А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.

А Авимелех рече Авраму: шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?

А он одговори: да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде свједочанство да сам ја ископао овај студенац.

Отуда се прозва оно мјесто Вир-Савеја, јер се ондје заклеше обојица.

Тако ухватише вјеру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу Филистејску.

А Аврам посади луг на Вирсавеји, и ондје призва име Господа Бога вјечнога.

И Аврам живљаше као дошљак у земљи Филистејској много времена.