Бог који је негда много пута и различнијем начином говорио оцевима преко пророка, говори и нама у пошљедак дана овијех преко сина,

Којега постави нашљедника свему, кроз којега и свијет створи.

Који будући сјајност славе и обличје бића његова, и носећи све у ријечи силе своје, учинивши собом очишћење гријеха нашијех, сједе с десне стране пријестола величине на висини,

И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.

Јер коме од анђела рече кад: син мој ти си, ја те данас родих? И опет: ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син.

И опет уводећи првороднога у свијет говори: и да му се поклоне сви анђели Божији.

Тако и анђелима говори: који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.

А сину: пријестол је твој, Боже, ва вијек вијека; палица је правде палица царства твога.

Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех.

И опет: ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дјела руку твојијех:

Она ће проћи, а ти остајеш: и сва ће остарјети као хаљина,

И савићеш их као хаљину, и измијениће се: а ти си онај исти, и твојијех година неће нестати.

А коме од анђела рече кад: сједи мени с десне стране док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

Нијесу ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наслиједити спасеније?