Logo

Webible

Hosea 2

2 / 14
1

Реците браћи својој: народе мој; и сестрама својим: помилована.

2

Прите се с матером својом, прите се, јер ми није жена, нити сам јој ја муж; нека одбаци курварства своја од лица својега, и прељубе своје од дојака својих,

3

Да је не бих свукао голу и учинио је кака је била онај дан кад се родила, и да је не бих поставио да буде као пустиња и обратио је да буде као земља засушена, и уморио је жеђу.

4

И нећу се смиловати на дјецу њезину, јер су копилад.

5

Јер се мати њихова курва, срамоти се родитељка њихова; јер говори: ићи ћу за милосницима својим који ми дају хљеб мој и воду моју, вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје.

6

Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих.

7

И трчаће за својим милосницима, али их неће стигнути; и тражиће их, али их неће наћи; па ће рећи: идем да се вратим к првому мужу својему, јер ми бјеше боље онда него сада.

8

Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље, и умножавао јој сребро и злато, од којега начинише Вала.

9

Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде вријеме, и вино своје, кад буде вријеме, и узећу вуну своју и лан свој, којим би покривала голотињу своју.

10

И открићу ругобу њезину пред милосницима њезинијем, и нико је неће избавити из моје руке.

11

И укинућу сваку радост њезину, светковине њезине, младине њезине и суботе њезине и све празнике њезине.

12

И потрћу чокоте њезине и смокве, за које говори: плата су ми, што ми дадоше милосници моји; и обратићу их у шуму да их једе звијерје пољско.

13

И походићу на њој дане Валимске, у које им је кадила и китила се обоцима и гривнама, и ишла за својим милосницима, и мене заборавила, говори Господ.

14

Али ево, ја ћу је примамити и одвешћу је у пустињу, и говорићу с њом лијепо.

15

И даћу јој винограде њезине од тога мјеста, и долину Ахор за врата надању, и ондје ће пјевати као за младости своје и као кад је ишла из Мисира.

16

И тада ћеш ме, говори Господ, звати: мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој.

17

Јер ћу уклонити из уста њезинијех имена Вала; и неће им се више помињати имена.

18

И тада ћу им учинити завјет са звијерјем пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха.

19

И заручићу те себи довијека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем.

20

И заручићу те себи вјером, и познаћеш Господа.

21

И тада ћу се одазвати, говори Господ, одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи.

22

А земља ће се одазвати житу и вину и уљу, а то ће се одазвати Језраелу.

23

И посијаћу је себи на земљи, и смиловаћу се на Лорухаму, и рећи ћу Лоамији: ти си мој народ, и он ће рећи: Боже мој!