Logo

Webible

Matthew 12

12 / 28
1

У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве: а ученици његови огладњеше, и почеше тргати класје, и јести.

2

А фарисеји видјевши то рекоше му: гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу.

3

А он рече им: нијесте ли читали што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

4

Како уђе у кућу Божију, и хљебове постављене поједе, којијех није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самијем свештеницима.

5

Или нијесте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нијесу криви?

6

А ја вам кажем да је овдје онај који је већи од цркве.

7

Кад бисте пак знали шта је то: милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали правијех;

8

Јер је господар и од суботе син човјечиј.

9

И отишавши оданде дође у зборницу њихову.

10

И гле, човјек бијаше ту с руком сухом; и запиташе га говорећи: ваља ли у суботу лијечити? да би га окривили.

11

А он рече им: који је међу вама човјек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?

12

А колико је човјек претежнији од овце? Даклем ваља у суботу добро чинити.

13

Тада рече човјеку: пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

14

А фарисеји изишавши начинише вијећу о њему како би га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.

15

И за њим идоше људи многи, и исцијели их све.

16

И запријети им да га не разглашују.

17

Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи:

18

Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће.

19

Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама гласа његова.

20

Трске стучене неће преломити и свјештила запаљена неће угасити док правда не одржи побједе.

21

И у име његово уздаће се народи.

22

Тада доведоше к њему бијесна који бијаше нијем и слијеп; и исцијели га да нијеми и слијепи стаде говорити и гледати.

23

И дивљаху се сви људи говорећи: није ли ово Христос, син Давидов?

24

А фарисеји чувши то рекоше: овај друкчије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога.

25

А Исус знајући мисли њихове рече им: свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

26

И ако сотона сотону изгони, сам по себи раздијелио се; како ће дакле остати царство његово?

27

И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? За то ће вам они бити судије.

28

А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.

29

Или како може ко ући у кућу јакога и покућтво његово отети, ако најприје не свеже јакога? и онда ће кућу његову оплијенити.

30

Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

31

Зато вам кажем: сваки гријех и хула опростиће се људима; а на Духа светога хула неће се опростити људима.

32

И ако ко рече ријеч на сина човјечијега, опростиће му се; а који рече ријеч на Духа светога, неће му се опростити ни на овоме свијету ни на ономе.

33

Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.

34

Породи аспидини! како можете добро говорити, кад сте зли? јер уста говоре од сувишка срца.

35

Добар човјек из добре клијети износи добро; а зао човјек из зле клијети износи зло.

36

А ја вам кажем да ће за сваку празну ријеч коју реку људи дати одговор у дан страшнога суда.

37

Јер ћеш се својијем ријечима оправдати, и својијем ћеш се ријечима осудити.

38

Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: учитељу! ми би ради од тебе знак видјети.

39

А он одговарајући рече им: род зли и прељуботворни тражи знак; и не ће му се дати знак осим знака Јоне пророка.

40

Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и син човјечиј у срцу земље три дана и три ноћи.

41

Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше Јонинијем поучењем: а гле, овдје је већи од Јоне.

42

Царица јужна изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.

43

А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нађе га.

44

Онда рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.

45

Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе.

46

Док он још говораше с људима, гле, мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху да говоре с њиме.

47

И неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, ради су да говоре с тобом.

48

А он одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја?

49

И пруживши руку своју на ученике своје рече: ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу оца мојега који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.