Logo

Webible

Matthew 9

9 / 28
1

И ушавши у лађу пријеђе и дође у свој град.

2

И гле, донесоше му узета који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову рече узетоме: не бој се, синко, опраштају ти се гријеси твоји.

3

И гле, неки од књижевника рекоше у себи: овај хули на Бога.

4

И видјећи Исус помисли њихове рече: за што зло мислите у срцима својијем?

5

Јер шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси; или рећи: устани и ходи?

6

Али да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе (тада рече узетоме): устани, узми одар свој и иди дома.

7

И уставши отиде дома.

8

А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такову људима.

9

И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим.

10

И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима његовијем.

11

И видјевши то фарисеји говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?

12

А Исус чувши то рече им: не требају здрави љекара него болесни.

13

Него идите и научите се шта значи: милости хоћу, а не прилога. Јер ја нијесам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.

14

Тада приступише к њему ученици Јованови говорећи: зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

15

А Исус рече им: еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи вријеме кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

16

Јер нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити.

17

Нити се љева вино ново у мјехове старе; иначе мјехови продру се и вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се љева вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.

18

Док он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше му се говорећи: кћи моја сад умрије; него дођи и метни на њу руку своју, и оживљеће.

19

И уставши Исус за њим пође и ученици његови.

20

И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати му се скута од хаљине његове.

21

Јер говораше у себи: само ако се дотакнем хаљине његове, оздравићу.

22

А Исус обазревши се и видјевши је рече: не бој се, кћери; вјера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тога часа.

23

И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и људе забуњене

24

Рече им: отступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И потсмијеваху му се.

25

А кад истјера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста дјевојка.

26

И отиде глас овај по свој земљи оној.

27

А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: помилуј нас, сине Давидов!

28

А кад дође у кућу, приступише к њему слијепци, и рече им Исус: вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: да Господе.

29

Тада дохвати се очију њиховијех говорећи: по вјери вашој нека вам буде.

30

И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: гледајте да нико не дозна.

31

А они изишавши разгласише га по свој земљи оној.

32

Кад они пак изиђу, гле, доведоше к њему човјека нијема и бијесна.

33

И пошто изгна ђавола, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: нигда се тога није видјело у Израиљу.

34

А фарисеји говораху: помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

35

И прохођаше Исус по свијем градовима и селима учећи по зборницама њиховијем и проповиједајући јеванђеље о царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

36

А гледајући људе сажали му се, јер бијаху сметени и расијани као овце без пастира.

37

Тада рече ученицима својијем: жетве је много, а посленика мало.

38

Молите се дакле господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.