Тешко мени! јер сам као кад се обере љетина, као кад се пабирчи послије брања виноградскога; нема грозда за јело, ранога воћа жели душа моја.

Неста побожнога са земље и нема правога међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата својега мрежом.

Да чине зло објема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је.

Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје, дође, сада ће се смести.

Не вјерујте пријатељу, не ослањајте се на вођа; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.

Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човјеку домашњи његови.

Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења својега; услишиће ме Бог мој.

Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако сједим у мраку, Господ ће ми бити видјело.

Подносићу гњев Господњи, јер му згријеших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видјело, видјећу правду његову.

Непријатељица ће моја видјети, и срам ће је покрити, која ми говори: гдје је Господ Бог твој? очи ће је моје видјети; сада ће се она погазити као блато на улицама.

У које се вријеме сазидају зидови твоји, у то ће вријеме отићи заповијест надалеко;

У то ће вријеме долазити к теби од Асирске до тврдијех градова, и од тврдијех градова до ријеке, и од мора до мора, и од горе до горе.

А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дјела њиховијех.

Паси народ свој с палицом својом, стадо нашљедства својега, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо вријеме.

Као у вријеме кад си изашао из земље Мисирске показаћу му чудеса.

Народи ће видјети, и постидјеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглухнути.

Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дркћући ижљешће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашему, и тебе ће се бојати.

Ко је Бог као ти? који прашта безакоње и пролази пријеступе остатку од нашљедства својега, не држи довијека гњева својега, јер му је мила милост.

Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све гријехе њихове.

Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо вријеме.