Кад отидеш на војску на непријатеља својега и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље Мисирске.

И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,

И нека им рече: слушај Израиљу! ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.

Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.

Потом и војводе нека проговоре народу, и реку: ко је саградио нову кућу а није почео сједети у њој? нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео сједети у њој.

И ко је посадио виноград а још га није брао? нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.

И ко је испросио дјевојку а још је није одвео? нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.

Још и ово нека кажу војводе народу и реку: ко је страшив и трне му срце? нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.

И кад војводе изговоре народу, онда нека намјесте главаре од чета пред народ.

Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.

Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.

Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом, тада га биј.

И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.

А жене и дјецу и стоку и што год буде у граду, сав плијен у њему отми, и једи плијен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.

Тако чини са свијем градовима, који су далеко од тебе и нијесу од градова овијех народа.

А у градовима овијех народа, које ти Господ Бог твој даје у нашљедство, не остави у животу ниједне душе живе.

Него их затри сасвијем Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповједио Господ Бог твој.

Да вас не науче чинити гадна дјела која чинише боговима својим, и да ме згријешите Господу Богу својему.

Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његовијех сјекиром; јер можеш с њих јести, зато их не сијеци; јер дрво пољско је ли човјек да уђе у град испред тебе?

Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сијеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.