Logo

Webible

Ezekiel 12

12 / 48
1

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

2

Сине човјечји, усред дома одметничкога сједиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички.

3

Зато ти, сине човјечји, спреми што треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из својега мјеста на друго мјесто на њихове очи, не би ли видјели, јер су дом одметнички.

4

И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиди увече на њихове очи као они који се селе.

5

На њихове очи прокопај зид, и изнеси своје ствари.

6

На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљеву.

7

И учиних тако како ми се заповједи; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи.

8

А ујутру дође ми ријеч Господња говорећи:

9

Сине човјечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: што радиш?

10

Реци им: овако вели Господ Господ: ово је бреме за кнеза који је у Јерусалиму и за сав дом Израиљев што је ондје.

11

Реци: ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство.

12

И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу; он ће покрити лице своје да не види земље очима.

13

Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу Халдејску, али је неће видјети, а ондје ће умријети.

14

И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову расијаћу у све вјетрове, и извући ћу мач за њима.

15

И познаће да сам ја Господ кад их расијем по народима и разаспем по земљама.

16

А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповиједају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ.

17

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

18

Сине човјечји, хљеб свој једи презајући и воду своју пиј дркћући и бринући се.

19

И реци народу земаљском: овако вели Господ Господ за становнике Јерусалимске, за земљу Израиљеву: хљеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустјети и остати без свега што је у њој за безакоње свијех који живе у њој.

20

И градови у којима живе опустјеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ.

21

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

22

Сине човјечји, кака је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: протежу се дани, и од утваре неће бити ништа?

23

Зато им реци: овако вели Господ Господ: укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: близу су дани и ријеч сваке утваре.

24

Јер неће више бити у дому Израиљеву залудне утваре ни гатања којим се ласка.

25

Јер ћу ја Господ говорити, и што речем збиће се; неће се више одгађати, него за вашега времена, доме одметнички, рећи ћу ријеч и извршићу је, говори Господ Господ.

26

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

27

Сине човјечји, гле, дом Израиљев говори: утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко вријеме тај пророкује.

28

Зато им реци: овако вели Господ Господ: неће се више одгађати ниједна моја ријеч; ријеч коју речем збиће се, говори Господ Господ.